Zašto kasne radovi na Koridoru 10?

Završetak Koridora 10 u Srbiji kasni zbog, kako za Demostat kažu eksperti, rđave pripreme radova i projektne dokumentacije, nerealnih obećanja datih iz političkih razloga, ali i zbog nepostojanja domaće građevinske operative koja bi taj zadatak obavila na najadekvatniji način.

Završetak radova se stalno odlaže, a to su činile i prethodne, ali i sadašnja garnitura na vlasti.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić kaže za Demostat da je realno očekivati da se radovi na 2 velika koridora završe do kraja godine.

Sa druge strane ako analiziramo zašto je tu dolazilo do kašnjenja prvo što moramo da uzmemo u obzir je to da priprema radova i izrada projektne dokumentacije nije urađena na adekvatan način. Ako se to uradi onako kako treba posao će se odvijati u okviru zadatih rokova. Ako pak priprema nije bila dobra probijanje rokova je neminovnost. To je bio osnovni problem kada je reč o izgradnji Koridora 10 i 11 u Srbiji – navodi Rodić.

Sa njegovim mišljenjem se slaže i arhitekta Mahmud Bušatlija, koji naglašava kako su naše komšije bile efikasnije u izgradnji njihovih kapitalnih saobraćajnica. On uočava važnost očuvanja građevinske operative u Hrvatskoj nasuprot Srbije u kojoj to nije slučaj.

Osnovna prednost Hrvatske u tom segmentu što oni nisu uništili svoja velika građevinska preduzeća kao što je slučaj u Srbiji. Sačuvali su ih i to je onda velika prednost kada gradite kapitalne projekte kao što je primera radi auto-put – navodi Bušatlija.

Po njemu, druga prednost je kada država sama gradi svoje auto-puteve, a ne zadužuje, što nije slučaj sa Srbijom. To je, kako pojašnjava ovaj ekspert, uslovilo da izvođača radova bira onaj ko daje kredit, a ne država.

Primeri iz komšiluka

Po istraživanju Demostata izgradnja auto-puteva u Hrvatskoj odvijala se znatno brže i jednostavnije nego što je to slučaj u Srbiji.

Primera radi, izgradnja kapitalnog auto-puta Zagreb – Split, projekta koji se može meriti sa veličinom i značajem Koridora 10 i 11, započeta 2002. završena je za svega 3 godine. Ono što je veoma važno napomenuti da je auto-put od Zagreba do Splita izgrađen u predviđenom roku, iako je u toku izgradnje došlo do promene vlasti u toj zemlji pa su radovi završeni u mandatu nove vlade – navode u Demostatu.

Drugim rečima, po njima, tranzicija vlasti ni malo nije poremetila radove, a svedoci smo da je to veoma čest slučaj kada je reč o podizanju infrastrukture u Srbiji.

Da smo sporiji u izgradnji kapitalnih saobraćajnica i od naših najbližih komšija, potvrđuje, po Demostatu, i slučaj izgradnje auto-puta od Tirane do Prištine. Poslednja deonica tog auto-puta svečano je otvorena 26. novembra 2013. godine.

Izgradnja auto-puta sa 4 trake dugačkog 137 km koštala je 2 milijarde evra, a završena je za 3 godine. Kad se sagledaju svi navedeni primeri iz inostranstva nameće se logičan zaključak da izgradnja Koridora 10 i 11 kroz Srbiju traje zaista predugo. Deo odgovornosti snose svakako i izvođači radova izabrani na tenderima, ali isto tako i domaća preduzeća na podizvođačkim radovima jer neka od njih očito nisu dovoljno kvalifikovana i opremljena za obavljanje tako velikih i zahtevnih poslova – zaključuju u Demostatu .

Podsetimo, razne garniture vlasti i razni funkiconeri najavljivali su završetak radova na Koridoru 10 koji je započet 2008. godine.

Poslednje obećanje je od potpredsednice Vlade i ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović dala je novi rok za završetak celog Koridora – kraj godine.