Zbog milionskog duga neizvesno da li će „Pčelica“ i dalje prodavati užinu

Zato što su parama koje su zarađivali od prodaje užina u osnovnim i srednjim školama, umesto iz budžeta, morali da plaćaju račune za struju i platu zaposlenima, kako je objasnila šefica finansija Predškolske ustanove “Pčelica” Slađana Petrović, dug ove ustanove dostigao je 40 miliona dinara, koje će vraćati građani Niša. Zbog toga je Grad formirao Radnu grupu koja treba da preispita da li će se ova ustanova i ubuduće baviti komercijalom.

Pored celodnevnog boravka dece u niškim vrtićima, što je osnovna delatnost Predškolske ustanove “Pčelica” koja se finansira iz budžeta, kako kaže šefica finansija, bave se i komercijalnim poslovima – prodaju smrznuto pecivo i kolače u osnovnim i srednjim školama u Nišu, kao i u privatnim vrtićima.

Užine prodaju i po regresiranim cenama Ustanovi “Mara” i školi “14. oktobar”, dodaje Petrovićeva, ali poslednjih godina “škripi” ta proširena delatnost “Pčelice”, pa je u rešavanje problema morao da se uključi i Grad.

U prethodnim godinama nije blagovremeno usvajana predložena ekonomska cena celodnevnog boravka dece u vrtiću pre svega, koja utiče i na prihode roditelja i na budžete u ukupnoj masi. Nisu praćeni ekonomski parametri i došlo je do situacije da rashodi budu veći od prihoda. Ni cene iz oblasti dečije zaštite nisu blagovremeno povećavane u skladu sa ekonomskim parametrima. Znači po 4 godine, 4 i po nije menjana cena, a znamo svi da na tržištu nijedna od cena nije važila toliko dugo – objašnjava Petrovićeva.

Petrovićeva navodi i da se prethodnih godina dešavalo da Grad prenese “Pčelici” novac iz budžeta namenjen da se plate računi za struju, a da taj novac ode za tužbe roditelja koji su vrtić plaćali skuplje nego što je trebalo. Da bi ova ustanova izbegla nenamensko trošenje para, kako kaže, koristila je novac koji je zaradila kroz komercijalne usluge i tako plaćala račune za struju, brašno, meso.

S obzirom da znate da već treću godinu idu te tužbe roditelja i dan danas imamo blokade skoro svakodnevne, u tom smislu komercijalna sredstva su nadomestila potrebe budžeta – kaže Petrovićeva.

Dugovi zasad 40 miliona dinara

Osim toga, šefica finansija navodi i da u 2016. godini u budžetu Grada „nije planirana adekvatna cena rada“ za plate zaposlenih u “Pčelici”, pa je od para koje su zaradili prodavajući užinu morao da se plati veći deo novembarske plate u toj godini.

Uz obećanje da će se prvim rebalansom to regulisati, s obzirom na to da je to nedvosmisleno budžetska obaveza. Ni to dosad nije odrađeno blagovremeno, tako da je sad sve to kumiliralo i u tom smislu je zaključeno na nivou Grada da treba nadomestiti sve to i pomoći ustanovi da izađe iz ove situacije koja je neodrživa – priča Petrovićeva.

Zasad je poznato da je Predškolska ustanova “u minusu” čak 40 miliona dinara, a Grad je na današnjoj sednici odlučio da pomogne „Pčelici“ da izađe iz krize, ali je formirana i Radna grupa koja, kako kaže Petrovićeva, treba da utvrdi koji su se problemi godinama gomilali i analizira njihovo poslovanje.

Paralelno se analizira i prethodna i ova godina i zaostali dugovi kada nije bilo adekvatnih prenosa Grada, jer na primer pre 3, 4 godina imamo da cele godine nije prenet ni jedan račun za Toplanu – ističe Petrovićeva.

„Do 1. septembra će sve biti jasnije“

Sekretarka za obrazovanje Marina Kostić objašnjava da Grad „Pčelici“ za obavljanje osnovne delatnosti ne duguje „ni dinar“, već da neke stvari plaća i unapred, a da problemi koji su sada kulminirali traju dugo i odnose se samo na njihovu proširenu delatnost.

I sav ovaj iznos, odluka se i donosi iz tog razloga, da bi se iz budžeta Grada proširena delatnost isfinansirala, odnosno deo rashoda, kako bi se omogućilo u budućnosti neometano funkcionisanje ustanove – navodi Kostićeva.

Do 1. septembra bi Radna grupa, koju čine predstavnici Sekratarijata za obrazovanje, finansije i troje ljudi iz „Pčelice“, trebalo da napravi elaborat, na osnovu koga će, kako kaže Kostićeva, sve biti jasnije. Nakon toga će se znati koji su dalji koraci da se ova finansijska kriza reši, dodaje, a biće poznato i da li će se ova Predškolska ustanova ubuduće uopšte baviti komercijalom koja je „žarište trenutne situacije“.

Ove odluke Gradskog veća tek treba da usvoji niška Skupština.