Zelenom ekonomijom ka održivom razvoju

Prelazak na zelenu ekonomiju prepoznat je kao globalni imperativ današnjice usled razmatranja posledica prethodnih obrazaca ponašanja i poslovnih modela na planetu i zdravlje ljudi. Zelenu ekonomiju će pokrenuti potpuno drugačiji ciljevi od današnjih. Ključno je razumevanje međuzavisnosti blagostanja ljudi i prirode, što vodi ka radu na unapređenju pravednog i zelenog ekonomskog sistema. Shodno tome, ukazuju se nove prilike za donošenje dobrih odluka na svim nivoima – od državnog, privrednog sektora, kao i na individualnom nivou, što posledično preusmerava fokus na dugoročni održivi ekonomski razvoj uz zaštitu životne sredine. Državni sektor je odgovoran za napuštanje neefetktivnih državnih politika u predmetnoj oblasti i kreiranje delotvornih, npr. uvođenje zelenih javnih nabavki. Privredni sektor ima zadatak prelaska na cirkularne poslovne modele, odnosno zamenu poslovnih modela zasnovanih isključivo na generisanju profita i ekonomskom rastu. Na individualnom nivou, nivou potrošača, neophodno je smanjenje nepromišljene hiperpotrošnje pojedinaca.

Trenutni ekonomski model rasta je neodrživ – uzrokuje iscrpljivanje prirodnih resursa, zagađenje planete/ubrzavanje klimatskih promena i daljnje društveno raslojavanje. Prelaz na zelenu ekonomiju je transformacija prema pametnom, inkluzivnom i održivom razvoju kroz podršku ekonomskom rastu uz istovremeno smanjenje potrošnje ograničenih resursa, posledično i resursne zavisnosti, pojednostavljenje logistike, smanjenje zavisnosti od dobavljača, unapređenje kontrole proizvoda i naposletku sprečavanje daljeg uništavanje eko-sistema.

Zelena ekonomija uključuje dobre prakse poput ekološke poljoprivrede, razvoja zelene tehnologije, područja recikliranja ili upravljanja otpadom, digitalizacije usluga, vodoprivrede i upravljanja vodama, zelene arhitekture, gradnje i dizajna i njima srodne delatnosti. Uz zelenu ekonomiju se vezuju zelene društvene inovacije, zelene naučno-tehnološke inovacije i cirkularna ekonomija. Cirkularna ekonomija se, između ostalog, fokusira i na prevenciju nastanka otpada, ponovnu upotrebu otpada kao sirovine i recikliranje otpada.

Pokrenuti su mnogi procesi/projekti u cilju razvijanja zelene i cirkularne ekonomije. Međutim, usled fragmentisanog pristupa, nedostatka preventivnih mera, finansijske podrške lokalnih i nacionalnih tela, osim za upravljanje otpadom, nisu postignuti značajni rezultati. Svest o benefitima zelene i cirkularne ekonomije je veoma niska, iako je ona velika mogućnost za mala i srednja preduzeća i sektor nabavke, kao i prilika za povećanje energetske efikasnosti. Shodno navedenom, zaključujemo da je neophodan sistematičniji, dugoročniji i sveobuhvatniji pristup.

Kako se navodi u studiji Smart kolektiva, podržene od strane Evropske unije, na temu zelene budućnosti, Srbija je primer zemlje u regionu bogate prirodnim resursima i zavisne od ekonomskih aktivnosti koje zapravo doprinose njihovom uništavanju i smanjenju kapaciteta i kvaliteta ekosistema. Zavisnost od uglja kao glavnog resursa u proizvodnji električne energije, prenosi se na zavisnost celokupnog ekonomskog rasta BDP-a od najprljavijih fosilnih goriva. Pri tome se stvara 70% ukupnog otpada kao posledica proizvodnje energije na takav način. Istaknuta je neophodnost stvaranja preduslova za razvoj zelene ekonomije koji se tiču jasnih standarda, podsticajne regulative i kvalitetno usmerenih investicija.

Zelena i cirkularna ekonomija omogućavaju brojne praktične modele i instrumente za unapređenje poslovne prakse. Podstaknute su brojne kompanije (H&M, Lenovo, Feydom Furniture, Sony Group Corporation, Audible i dr.) na uvođenje praksi recikliranja i ponovne upotrebe proizvoda i digitalizaciju proizvoda, što je njima osiguralo bolju tržišnu poziciju kod osvešćenih potrošača. Tako je, na primer, navedena kompanija H&M osmislila take-back program koji podrazumeva mogućnost vraćanja nošene odeće, dok zauzvrat potrošač dobija vaučer koji može iskoristiti prilikom sledeće kupovine u H&M. Na opisan način, smanjuje se količina odbačene odeće odnosno tekstila koji bi završio na deponiji, omogućava se kruženje materijala (putem reciklaže ili prodaje na second hand tržištu) i potrošači su stimulisani da razmišljaju u smeru održivijih praksi i obrazaca potrošnje. Jedan od primera koji je vezan za idustriju nameštaja u regionu jeste kompanija Feydom Furniture doo, Skoplje čiji dizajn kao fundamentalni deo koncepta omogućava modularnost proizvoda, primenu na višestruki broj načina, podsticanje kupaca na inovativan pristup upotrebe proizvoda.

Slede primeri u okviru IT oblasti, kompanija Lenovo je implementirala uslugu DaaS (device as service) koja omogućava korisnicima uslugu iznajmljivanja proizvoda. Kompanija je zauzela fleksibilan pristup pružanju usluge servisiranja, podrške, upravljanju uređajem i konfiguraciji, kao i drugim IT rešenjima. Ključni efekti navedenog su produžena odgovornost proizvođača (Extended producer responsibility – EPR) kroz upravljanje životnim ciklusom proizvoda nakon upotrebe, kao i unapređenje efikasnosti i efektivnosti samog poslovanja.

Sony Group Corporation pruža PS Plus plaćenu uslugu pretplate za PlayStation koja omogućava članovima preuzimanje dve PS4 igre za preuzimanje svakog meseca, kao i pristup za igranje igara za više igrača na mreži, ekskluzivne popuste sa PlayStation Store, 100GB Cloud skladišta za čuvanje igara i bonus sadržaje. Dakle, digitalizovani su diskovi i korisnici su navedenim benefitima stimulisani na bolju praksu uz zadržavanje nivoa iskustva igranja igrica.

Pristupom tehnološkim inovacijama i vrhunskim programiranjem usmerenim na korisnika, Audible je redefinisao kategoriju medija i predstavlja pokretačku snagu današnje revolucije audio zabave. Audible je vodeći kreator i dobavljač vrhunskog audio pripovedanja, obogaćujući živote miliona slušalaca svakog dana pružajući sadržaj audio knjiga, Audible originala i ekskluzivnih podcast-a.