Krijumčarenje lekova na jugu Srbije uvećano skoro 3 puta
Carinarnica Niš je u 2014. godini zaplenila 914 komada različitih vrsta lekova, dok je samo u prvih 7 meseci 2015. oduzeto 2.534 komada, što je skoro trostruko više.
Najčešće se u Srbiju unosi “testosteron”, zatim “kamagra” i “vijagra”, a kako kažu u niškoj Upravi carine, zaplenjeno je i preko 600 ampula “daramune max 5“ koje služe za poboljšanje rasta životinja.
Ovi lekovi za životinje otkriveni su na punktu Meradare u martu prošle godine, a pokušao je da ih prokrijumčari 34-godišnji muškarac – kažu carinici.
Primetan je porast krijumčarenja lekova za potenciju, ali to, kako kažu u Upravi, nije ništa čudno, niti alarmantno, s obzirom da i šverc prati tržište i aktuelne cene.
Za svaku vrstu robe važe ista pravila. Tržište je to koje diktira uslove, te tako u zavisnosti od razlike u ceni za nekom robom raste ili opada interesovanje. Tako je i sa tabletama za potenciju. Ukoliko su u nekoj drugoj zemlji jeftinije nego ovde, krijumčari će početi da trguju sa njom – kažu u Carini.
Da bi se lekovi legalno uvozili u Srbiju neophodno je da budu da budu registrovani kod Agencije za lekove i medicinska sredstva, a privredno društvo mora da ima dozvolu da se bavi prometom lekova na veliko.
Fizička lica mogu da unose samo lekove za sopstvene potrebe, u količini koja im je neophodna za vreme dok borave u našoj zemlji.
Gradina rekorder
Carinici su na Graničnom prelazu Gradina kod Dimitriovgrada, koji ne potpada pod Carinarnicu Niš, u periodu od početka 2014. godine, do kraja juna 2015. na desetine hiljada lekova.
Ukupno je zaplenjeno 103.315 tableta, od kojih je najviše bilo onih za povećanje mišićne mase – 16.680.
Južne vesti će se u narednom periodu baviti pitanjima krijumčarenja narkotika i organizovanog kriminala u našem regionu, s obzirom da on negativno utiče na put pristupanja Srbije Evropskoj Uniji.
Niš i južna Srbija se nalaze na važnom raskršću puteva između Bliskog istoka i Evrope. Velika količina narkotika svakodnevno prolazi pored nas.
Kakva je strategija naše države u borbi protiv ovog problema, kako se institucionalno boriti protiv ovih pojava, kakve su prakse zemalja EU u suzbijanju ove negativne pojave i koliki je negativan uticaj postojanja velike količine narkotika i organizovanog kriminala na građane, pokušaćemo da odgovorimo u seriji tekstova posvećenih ovoj temi.
Autor:
A.S.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0