Krivična prijava zbog sumnje da je oštećen budžet u Žitorađi za 3 miliona dinara

Zbog sumnje na trgovinu uticajem, zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje isprava preko Centra za socijalni rad u Žitorađi, čime je lokalni budžet oštećen za oko 3 miliona dinara, Jelena Milošević, poslanica Stranke slobode i pravde, podnela je krivičnu prijavu protiv 23 osobe. Među prijavljenima su Ivan Stanojević, predsednik Opštine Žitorađa, Marko Stošić, načelnik Opštinske uprave i Ljubiša Filipović, direktor Centra za socijalni rad u tom mestu.

Prijava je podneta Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije u Nišu, koje će ispitivati sumnjive radnje funkcionera u Žitorađi. 

Prema navodima u krivičnoj prijavi, osumnjičeni su koristili svoj uticaj kako bi vršili pritisak na predsednike mesnih zajednica da sastavljaju lažne potvrde o socijalnoj potrebi za određena lica, a te potvrde su zatim iskorišćene za donošenje rešenja o dodeli novčane socijalne pomoći preko Centra za socijalni rad, koja nije uplaćivana na račune korisnika, već isplaćivana u gotovini.

Navodi se i da su osumnjičeni delovali kao organizovana grupa s ciljem obezbeđivanja glasova na lokalnim izborima za odbornike Skupštine opštine Žitorađa, a na kojima su neki od prijavljenih i bili kandidati na izbornoj listi „Aleksandar Vučić – Žitorađa ne sme da stane“.

Javna tajna je da se Centar za socijalni rad zloupotrebljavaju u izbornim kampanjama. Zloupotrebe se odvijaju na više načina, spiskovi korisnika socijalne pomoći dostavljaju se lokalnim odborima SNS-a koji ih onda kontaktiraju, fingira se stanje socijalne ugroženosti kako bi se odobrila jednokratna novčana pomoć određenim ljudima i to je klasična kupovina glasova – tvrdi Jelena Milošević, poslanica SSP.

Dodaje da se sumnja da su sredstva od oko 3 miliona dinara nezakonito prebacivana sa računa budžeta opštine Žitorađa na račun Centra za socijalni rad „Dobrič“, a potom isplaćivana u kešu licima za koja su lažno doneta rešenja. 

U Žitorađi postoje dokazi, konkretna imena ljudi koji su neosnovano dobili socijalnu pomoć i ljudi koji su im omogućili. Prvi na podužem spisku je predsednik Opštine Žitorađa Ivan Stanojević pa redom sve do predsednika mesnih zajednica. Zaista, svašta sam videla u politici, ali bahatost, pljačku, nesposobnost koju pokazuju naprednjaci u Žitorađi nikad nisam – rekla je Milošević.

Očekuje hitnu reakciju nadležnih institucija i sprovođenje postupka u skladu sa zakonom, ali i naglašava da je ovo prva u nizu krivičnih prijava protiv lokalnih funkcionera u toj opštini.

Primetno je da među osumnjičenima nedostaje aktuelni predsednik Skupštine Žitorađe i od skora poslanik SNS-a Marko Milenković, a bez čijeg „amina“ ništa od ovoga ne bi bilo moguće. Poručujemo mu da ne brine jer nije zaboravljen i da će uskoro i on morati da objašnjava tužilaštvu mnoge radnje i poslove za koje se sumnja da su protivzakoniti. Ova krivična prijava je tek početak i ne planiramo da se zaustavimo – dodaje Milošević.

Sumnje na kupovinu glasova za lokalne izbore decembra 2023. preko Centra za socijalno

Kako se navodi u prijavi, osumnjičeni su tokom decembra 2023. godine koristili svoj položaj i uticaj kako bi vršili pritisak na druge funkcionere i predsednike mesnih zajednica u opštini Žitorađa da sastavljaju lažne potvrde o socijalnoj potrebi za određena lica, iako su znali da ta lica nisu socijalni slučajevi.

Navodno, te lažne potvrde su korišćene kako bi se donela rešenja o odobravanju novčane socijalne pomoći, a novac je potom prebačen sa računa budžeta Opštine Žitorađa na račun Centra za socijalni rad „Dobrič“, a zatim je isplaćivan u gotovini prema nahođenju osumnjičenih, umesto da bude uplaćen na tekuće račune osoba kojima je pomoć bila namenjena.

U prijavi se i navodi da je ceo sistem zloupotrebe bio usmeren ka obezbeđivanju glasova na izborima za odbornike Skupštine opštine Žitorađa, na kojima su neki od navedenih u prijavi bili kandidati na izbornoj listi „Aleksandar Vučić – Žitorađa ne sme da stane“.

Osobe koje se navode u prijavi su, kako piše, delovali kao organizovana grupa, svesni nezakonitosti svojih dela, sa ciljem da zadrže funkcije, uticaj ili obezbede zapošljavanje članova porodice.