Pored standardnih metoda za otkrivanje konzumiranja narkotika, Evropski centar za kontrolu droga proverava i kanalizacije u gradovima 21 evropske zemlje. London rekorder u korišćenju kokaina, a amsterdamska kanalizacija puna kanabisa.
Specijalnim metodama i uzimanjem uzoraka iz kanalizacije stručnjaci Evropskog centra od 2010. godine testiraju fekalne vode brojnih gradova. Pojašnjavju da se droga izbacuje kroz urin i da tako dospeva u kanalizaciju gde je oni prikupljaju i testiraju.
Uzorci se uzimaju maltene 24 časa dnevno tokom jedne nedelje. Iz urina se analiziraju markeri za amfetamin, metamfetamin, ekstazi, kokain i kanabis – kažu u centru.
U poslednjem izveštaju koji je objavljen u junu 2015. godine kažu da se kokain više koristi u gradovima zapadne i južne Evrope, dok amfetamina ima u skoro svim gradovima, a najveća koncentracija je na severu i severozapadu Evrope.
Ono što je primetno jeste upotreba metamfetamina koji je skoncentrisan maltene isključivo u Češkoj i Slovačkoj i severnim zemljama, dok je njegova upotreba u ostalim državama Evrope skoro zanemarljiva – piše u izveštaju Evropskog centra.
Iako ne spore da ovaj metod ima nedostataka, kao što su nemogućnost utvrđivanja rasprostranjenosti, čistoće narkotika, vrste konzumenata, stručnjaci iz Evrope posle 5 godina usavršavanja ovaj metod testiranja više ne vide kao eksperimentalni već kao standardni metod za otkrivanje vrsta droga koje se najčešće konzumiraju.
Srpski gradovi se ne nalaze u izveštaju Evropskog centra, jer Srbija još nije članica Evropske unije.
U londonskoj kanalizaciji eksperti Evropskog centra za kontrolu droga pronašli su najviše kokaina u 2014. godini.
Rezultati pokazuju da Londonci, u proseku, izbace po 737 miligrama kokaina na hiljadu ljudi, u toku samo jedne sedmice.
Za petama su im Amstadamci, a ne zaostaju puno ni stanovnici belgijskog Antverpena i Ciriha u Švajcarskoj.
Kada je reč o kanabisu ubedljivo prvi je Amsterdam, što je i logično s obzirom na to da je u ovoj zemlji marihuana legalizovana, a 3 puta manje rezultate na drugom mestu beleži Barselona.
Od većih gradova po konzumiranju marihuane na visokom mestu su i Pariz (4. mesto), kao i Atina (10. mesto).
Analize pokazuju da razlike u upotrebi droga, u količini i vrstama koje se nalaze u otpadnim vodama postoje i između gradova u istoj državi. Stručnjaci to objašnjavaju različitim demografskim i socijalnim karakteristikama gradova.
Pre svega na to utiču aspekti i ponude noćnog života, prosečna starost stanovništva, ali bitna stvar je da li je grad univerzitetski centar ili nije – kažu stručnjaci iz Evropskog centra.
Posebni porasti u prisustva droga u otpadnim vodama primetni su vikendom, posebno petkom i subotom. Ipak, i tu ima razlika. Najveći porast tokom vikenda, kažu stručnjaci, beleži ekstazi, dok se marihuana i metamfetamin često i u jednakim količinama koriste tokom cele nedelje.
Južne vesti će se u narednom periodu baviti pitanjima krijumčarenja narkotika i organizovanog kriminala u našem regionu, s obzirom da on negativno utiče na put pristupanja Srbije Evropskoj Uniji.
Niš i južna Srbija se nalaze na važnom raskršću puteva između Bliskog istoka i Evrope. Velika količina narkotika svakodnevno prolazi pored nas.
Kakva je strategija naše države u borbi protiv ovog problema, kako se institucionalno boriti protiv ovih pojava, kakve su prakse zemalja EU u suzbijanju ove negativne pojave i koliki je negativan uticaj postojanja velike količine narkotika i organizovanog kriminala na građane, pokušaćemo da odgovorimo u seriji tekstova posvećenih ovoj temi.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0