Uredbom o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" br.8/06), propisano je da su sredstva ostvarena od naknade nužnih troškova za izdavanje kopija dokumenata sa informacijama od javnog značaja, prihod budžeta Republike, kao i visina ovih nužnih troškova. Troškovnik je sastavni deo Uredbe.

Pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sredstava sa tih računa ("Sl. glasnik RS" br.20/07 od 20.02.2007.g), propisan je uplatni račun Trezora za ovu vrstu prihoda i to: 840- 742328843-30.

Visinu troškova izrade i upućivanja dokumenta sa informacijama od javnog značaja, u skladu sa Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS" br.120/04 i 54/07) određuje organ vlasti koji u konkretnom slučaju postupa po zahtevu tražioca, u skladu sa navedenim Troškovnikom, u zavisnosti od obima dokumenta čija se kopija traži i njegovog formata, ako je u štampanom obliku, a kod dokumenata u elektronskom zapisu, u zavisnosti od oblika u kome se izdaje (CD, DVD, audio-video kaseta...).Organ vlasti može odlučiti da tražioca informacije oslobodi plaćanja nužnih troškova ako visina ne prelazi iznos od 50,00 dinara, a posebno u slučaju dostavljanja kraćih dokumenata putem elektronske pošte ili telefaksa.

19 mart 2008

Ne. Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, prema čl. 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja obuhvata pravo svakog lica da mu najpre bude saopšteno da li organ vlasti poseduje zatraženu informaciju od javnog značaja (sadržanu u određenom dokumentu).

Zatim, pravo da mu se ona učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument i/ili dostaviti kopija dokumenta, neposredno, poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način, što ne podrazumeva obavezu organa da kopiju overava.

Kopija može biti u obliku fotokopije, audio ili video kasete, diskete, diska i sl. u zavisnosti od toga da li je nosač informacije u papirnoj, elektronskoj ili nekoj drugoj formi.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS" br.120/04 i 54/07), u čl.21. propisuje da se na postupak pred organom vlasti u postupku ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (ZUP-„Sl. list SRJ“br. 33/97 i 31/01), osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

U članu 15. st.1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da tražilac informacije podnosi pismeni zahtev organu vlasti, a u stavu 7. istog člana da je organ vlasti dužan da omogući pristup informacijama i na osnovu usmenog zahteva koji se saopštava u zapisnik, pri čemu se takav zahtev unosi u posebnu evidenciju i primenjuju se rokovi kao da je zahtev podnet pismeno.

Članom 55. Zakona o opštem upravnom postupku propisan je način opštenja organa i stranaka, odnosno mogući načini predaje podnesaka (neposredno ili slanjem pismena poštom, ili usmenim saopštavanjem na zapisnik, a kad nije drugačije propisano, i telegrafski, odnosno telefaksom). Ista odredba dozvoljava davanje kratkih i hitnih saopštenja i telefonom, ako je to po prirodi stvari moguće. O elektronskoj komunikaciji putem mejla, ovaj član ne govori, što je razmljivo sa stanovišta vremena donošenja zakona.

Imajući napred navedeno u vidu, a posebno međunarodne standarde da  formalnosti u vezi sa podnošenjem zahteva treba da budu svedene na minimum (Preporuka R(2002) 2 Komiteta ministara državama članicama o uvidu u službene dokumente), stav Poverenika je da se Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja može uputiti i putem faksa i elektronskim putem (e-mail adresa ), kao i da se može podneti usmeni zahtev, neposredno ili putem telefona usmenim saopštavanjem na zapisnik pred organom.

Međutim, treba imati u vidu da se kod ovih načina podnošenja zahteva, može  pojaviti problem dokazivanja predaje  zahteva, sadržine, datuma prijema u organu, u slučaju kada organ to osporava, a postupak odlučivanja po žalbi tražioca je formalan postupak za koga važe pravila utvrđena Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonom o opštem upravnom postupku.

(Iz odgovora Poverenika br.011-00-108/2008-03   od 20.10.2008.god.)

Načelan stav Poverenika povodom navedenog pitanja je sledeći:

Ministarstvo je to koje, kao prvostepeni organ u ovoj upravnoj materiji o dostupnosti informacijama od javnog značaja,  najpre treba da ceni osnovanost podnetog  zahteva, na osnovu konkretnih  činjenica, vodeći računa o sledećem:

Informacije sadržane u zapisnicima inspektora jesu nesumnjivo informacije od javnog značaja u smislu člana 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja( „Sl. glasnik RS“ br. 120/04 i 54/07), jer su nastale u vezi sa radom državnog organa i sadržane su u određenom dokumentu, za koje javnost ima opravdan interes da zna. Ovaj zakon u čl. 9. 13. i 14. takođe propisuje i uslove i razloge iz kojih se određene informacije mogu ograničiti,  u skladu sa odredbom čl. 8. Zakona, a radi zaštite nekog pretežnijeg legitimnog interesa.

Tako je u čl. 9. tačka 5. predviđena mogućnost da se tražiocu uskrati pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ako bi se time učinio dostupnim dokument za koji je propisima ili službenim aktima zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji. Ista mogućnost predviđena je u tački 2. istog člana, između ostalog, za slučaj kada bi to ugrozilo, omelo ili otežalo otkrivanje krivičnog dela, vođenje sudskog ili drugog pravno uređenog postupka.

To znači da  oznaka tajnosti dokumenta nije jedini i dovoljan uslov da bi organ vlasti mogao uskratiti pristup traženoj informaciji radi zaštite pretežnijeg legitimnog interesa (državna bezbednost, zdravlje, privatnost, vođenje sudskog ili drugog postupka), već je neophodno utvrditi i da bi taj interes, pristupom informaciji, bio ozbiljno povređen.

Konkretno, treba utvrditi da li bi usled odavanja informacija iz zapisnika o inspekcijskom nadzoru, koji inače predstavlja javnu ispravu, mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom, u smislu citiranog čl.9.tač.5. i  da li ti interesi pretežu nad interesom za pristup informaciji, u smislu čl.8. istog zakona. Isto se odnosi i na razloge iz tačke 2. ovog člana.

Iste principe izražava npr. i  Preporuka Komiteta Ministara Saveta Evrope, R br.2002, koja govori da „treba izbegavati da tajnost dokumenta automatski onemogućava uvid u taj dokument u budućnosti“, te da se organ vlasti koji postupa po zahtevu tražioca informacije, mora uveriti da li su zaista ispunjeni uslovi za tajnost tog dokumenta, primenom testa „odmeravanja interesa“.

Očigledno je da ne bi bilo dilema u postupanju organa da su odredbe Zakona o državnoj upravi na koje ministarstvo ukazuje u svom pismu, usaglašene sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama. Ipak, i pri postojećem stanju stvari takve dileme su suvišne, imajući u vidu da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja lex specialis u materiji dostupnosti informacijama od javnog značaja, što se temelji i na odgovarajućim međunarodnim dokumentima, deklaracijama i preporukama .

Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, prema odredbama čl.5.i 6. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja("Sl. glasnik RS" br.120/04 i 54/07) pripada svakome, pod jednakim uslovima, što znači i maloletnom licu, s tim što procesne radnje u ime maloletnog lica obavlja njegov zakonski zastupnik (jedan od roditelja ili staratelj, ako je pod starateljstvom), a prema Zakonu o opštem upravnom postupku čije se odredbe primenjuju na postupak pred organom vlasti pred kojim se ostvaruje ovo pravo, u pogledu onih pitanja koja nisu drugačije uređena citiranim zakonom o dostupnosti informacija.

Ovo pravo, generalno, pa i kada se radi o maloletnim licima, nije ograničeno na pojedine oblasti. Zakon dozvoljava ograničenje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja za pojedine vrste informacija i to pod uslovima propisanim ovim zakonom, kada bi odavanjem tražene informacije bio ugrožen neki viši legitimni interes iz čl. 9.i14.Zakona (život, zdravlje, odbrana,bezbednost,privatnost...).

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" br.120/04 i 54/07) se odnosi na sve državne organe, uključujući i  pravosudne, pa postoji zakonska obaveza i Vrhovnog suda Srbije da postupa po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, s tim što prema čl. 22.st.2 i 3. Zakona, u slučaju eventualne povrede ovog prava, protiv odluka šest najviših državnih organa, uključujući Vrhovni sud (Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, Vrhovni sud, Ustavni sud i Republički javni tužilac), nije dopuštena žalba Povereniku, već postoji mogućnost sudske zaštite po tužbi za vođenje upravnog spora pred Vrhovnim sudom Srbije.

Pitanje zapravo predstavlja zahtev za mišljenje u vezi primene odredaba o pokretanju i vođenju prekršajnog postupka, što je predmet regulisanja Zakona o prekršajima. Organ nadležan za davanje mišljenja u vezi primene Zakona o prekršajima je Ministarstvo pravde, u čijem delokrugu su poslovi državne uprave koji se odnose na zakonodavstvo o prekršajima, organizaciju i rad organa za prekršaje, u skladu sa čl.7. Zakona o ministarstvima („Sl. glasnik RS“ br. 43/2007).

Imajući u vidu da se pitanje tiče i primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" br.120/04 i 54/07), odnosno ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, Poverenik je, kao organ za ostvarivanje ovog prava, tražiocu dostavio svoje mišljenje da:

Tražilac informacija kome je suprotno odredbama ovog zakona, uskraćen odgovor o posedovanju tražene informacije od javnog značaja, pravo na uvid ili na kopiju traženog dokumenta, može u svojstvu oštećenog, na osnovu Zakona o prekršajima podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv ovlašćenog lica u organu vlasti, za prekršaj iz člana 38. st.2. tač.1. u vezi sa čl. 16, kažnjiv po članu 46. tač.6. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Zahtev se podnosi organu stvarno i mesno nadležnom za vođenje prekršajnog postupka, u skladu sa propisima kojima se uređuje organizacija i rad organa za prekršaje.

Osnov za pokretanje prekršajnog postupka od strane oštećenog sadržan je u članu 154.st.2. i članu 155. st.1. Zakona o prekršajima („Sl.glasnik RS“ br.101/2005), koji je stupio na snagu u 2005.godini, i koji prema odredbi čl. 308. treba da se primenjuje od 1. januara 2007.godine. Po saznanju Poverenika, primena ovog zakona je odložena, pa organi za prekršaje primenjuju Zakon o prekršajima („Sl. glasnik SRS“ br.44/89 i „Sl. glasnik RS“ br. 21/90,11/92, 6/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04). Ovlašćujuće odredbe za podnošenje zahteva od strane oštećenog u ovom zakonu sadržane su u članu 72. st.1. i članu 176. st.1. Organ za vođenje prekršajnog postupka prema čl. 84. ovog zakona, u prvom stepenu je opštinski sudija za prekršaje, a u drugom veće za prekršaje.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka tražilac informacije može podneti nezavisno od toga da li je povodom zahteva za pristup informacijama izjavio žalbu Povereniku.

Prema tome, Poverenik nema ovlašćenje niti odlučuje po žalbama na odluke prvostepenih organa za prekršaje u prekršajnom postupku. Poverenik odlučuje po žalbi u upravnom postupku kada je povređeno pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Prema odredbama čl.2. st.1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS" br.120/04) pod informacijom od javnog značaja podrazumeva se svaka informacija kojom organ javne vlasti raspolaže, koja je nastala u njegovom radu ili u vezi sa njegovim radom i koja je sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

U pogledu postojanja opravdanog interesa javnosti da zna, treba imati u vidu odredbe člana 4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS" br.120/04) po kojima se smatra da postoji zakonska pretpostavka o opravdanom interesu svakog lica na pristup informacijama od javnog značaja, s tim što je obaveza organa vlasti da dokaže, ukoliko misli suprotno. Dokazivanje da ne postoji opravdan interes javnosti da zna, nije moguće kada su u pitanju informacije koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja& stanovništva i životne sredine.

U tom smislu, informacije sadržane u spisima predmeta tužilaštva, konkretno u rešenju o odbačaju krivične prijave jesu informacije od javnog značaja, u smislu ovog zakona, i kao informacije koje govore o radu tužilaštva kao državnog organa, jesu od interesa za javnost, svakog lica, pod jednakim uslovima, u skladu sa čl. 5. i 6. Zakona.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisuje izuzetke, odnosno uslove kada se pristup informacijama od javnog značaja može isključiti ili ograničiti, radi zaštite privatnosti i drugih prava ličnosti ili zaštite od ozbiljnije povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu ili zakonu, u kom je slučaju organ vlasti dužan da dokaže postojanje tih pretežnijih interesa i njihovu ozbiljnu povredu u slučaju odavanja traženih informacija.

Samo u tim situacijama, organ vlasti dokazuje da interes javnosti da zna nije opravdan, odnosno da postoji viši interes koji treba zaštititi. I u takvim situacijama, ako tražena informacija u dokumentu može da se izdvoji od ostalih koje treba zaštititi, organ vlasti će omogućiti tražiocu pristup delu dokumenta koji sadrži izdvojenu informaciju, u skladu sa čl. 12. Zakona.

Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, organ vlasti je u obavezi da informacije dostavi tražiocu, a ne Povereniku. I u slučaju kada organ ne postupi po osnovanom zahtevu tražioca informacija, pa mu povodom izjavljene žalbe to bude naloženo rešenjem Poverenika, organ vlasti je dužan da postupi po nalogu iz rešenja i informacije dostavi tražiocu, a Poverenika da obavesti o postupanju po rešenju.

Poverenik nema zakonska ovlašćenja da proverava verodostojnost dokumenata, odnosno istinitost činjenica sadržanih u dokumentu čiji pristup je tražen. U postupku odlučivanja po žalbi, pre donošenja odluke, radi utvrđivanja činjeničnog stanja, Poverenik ima ovlašćenje da izvrši uvid u svaki nosač informacije, kada je to neophodno za donošenje rešenja, odnosno odluke o osnovanosti zahteva.

Nepostupanje po zahtevu tražioca, odnosno nedostavljanje zatraženih informacija, Zakon je sankcionisao kao prekršaj. Pokretanje prekršajnog postupka je u nadležnosti Ministarstva kulture, kome Služba Poverenika dostavlja raspoložive podatke, a to ministarstvo, kao organ koji je po zakonu ovlašćen da vrši nadzor nad primenom ovog zakona, u postupku nadzora treba da utvrđuje sve činjenice od značaja za pokretanje prekršajnog postupka, pa i to da li je tražilac dobio informacije koje je tražio, odnosno kako je naloženo rešenjem Poverenika.

Izvršenje rešenja Poverenika koja su po zakonu obavezujuća i izvršna, u slučaju kada je to potrebno, obezbeđuje Vlada, te Poverenik nema izvršnih ovlašćenja povodom donete odluke po žalbi.