Da li ministarstvo treba da omogućiti pristup informacijama u vezi sa inspekcijskim kontrolama, odnosno zapisnicima inspektora, po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, imajući u vidu odredbe čl.32. Zakona o državnoj upravi („Sl. g

Načelan stav Poverenika povodom navedenog pitanja je sledeći:

Ministarstvo je to koje, kao prvostepeni organ u ovoj upravnoj materiji o dostupnosti informacijama od javnog značaja,  najpre treba da ceni osnovanost podnetog  zahteva, na osnovu konkretnih  činjenica, vodeći računa o sledećem:

Informacije sadržane u zapisnicima inspektora jesu nesumnjivo informacije od javnog značaja u smislu člana 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja( „Sl. glasnik RS“ br. 120/04 i 54/07), jer su nastale u vezi sa radom državnog organa i sadržane su u određenom dokumentu, za koje javnost ima opravdan interes da zna. Ovaj zakon u čl. 9. 13. i 14. takođe propisuje i uslove i razloge iz kojih se određene informacije mogu ograničiti,  u skladu sa odredbom čl. 8. Zakona, a radi zaštite nekog pretežnijeg legitimnog interesa.

Tako je u čl. 9. tačka 5. predviđena mogućnost da se tražiocu uskrati pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ako bi se time učinio dostupnim dokument za koji je propisima ili službenim aktima zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji. Ista mogućnost predviđena je u tački 2. istog člana, između ostalog, za slučaj kada bi to ugrozilo, omelo ili otežalo otkrivanje krivičnog dela, vođenje sudskog ili drugog pravno uređenog postupka.

To znači da  oznaka tajnosti dokumenta nije jedini i dovoljan uslov da bi organ vlasti mogao uskratiti pristup traženoj informaciji radi zaštite pretežnijeg legitimnog interesa (državna bezbednost, zdravlje, privatnost, vođenje sudskog ili drugog postupka), već je neophodno utvrditi i da bi taj interes, pristupom informaciji, bio ozbiljno povređen.

Konkretno, treba utvrditi da li bi usled odavanja informacija iz zapisnika o inspekcijskom nadzoru, koji inače predstavlja javnu ispravu, mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom, u smislu citiranog čl.9.tač.5. i  da li ti interesi pretežu nad interesom za pristup informaciji, u smislu čl.8. istog zakona. Isto se odnosi i na razloge iz tačke 2. ovog člana.

Iste principe izražava npr. i  Preporuka Komiteta Ministara Saveta Evrope, R br.2002, koja govori da „treba izbegavati da tajnost dokumenta automatski onemogućava uvid u taj dokument u budućnosti“, te da se organ vlasti koji postupa po zahtevu tražioca informacije, mora uveriti da li su zaista ispunjeni uslovi za tajnost tog dokumenta, primenom testa „odmeravanja interesa“.

Očigledno je da ne bi bilo dilema u postupanju organa da su odredbe Zakona o državnoj upravi na koje ministarstvo ukazuje u svom pismu, usaglašene sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama. Ipak, i pri postojećem stanju stvari takve dileme su suvišne, imajući u vidu da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja lex specialis u materiji dostupnosti informacijama od javnog značaja, što se temelji i na odgovarajućim međunarodnim dokumentima, deklaracijama i preporukama .