„Dupli“ ugovori za zaposlene u kabinetu gradonačelnika

Od 13 prekršajnih prijava koje su, nakon kontrole niškog budžeta za 2010. godinu protiv gradskih funkcionera podneli revizori, 8 je podneto jer su ljudi angažovani za poslove koje neko već obavlja a u nekim situacijama su službenici imali i duple ugovore.

Kako su utvrdili revizori, pojedini tadašnji načelnici niških uprava i službi su angažovali desetine ljudi o trošku poreskih obveznika, sklapajući sa njima ugovore o delu.

Međutim, kako je ustanovio sud, ovakvo angažovanje je bilo protivzakonito jer se radilo o poslovima koja već postoje prema sistematizaciji ili ih već ih neko obavlja, a prema zakonu “ugovori o delu mogu se zaključivati samo za one poslove koji su van delatnosti poslodavca”.

Dodatni problem je što su već zaposleni u, između ostalog, kabinetu gradonačelnika, dodatno bili angažovani za neke poslove preko ugovora o delu, i to bez prethodnog raspisivanja bilo kakvog konkursa.

Četiri godine nakon podnošenja prekršajnih prijava, sud je doneo 6 pravosnažnih presuda, a dva postupka još uvek nisu okončana.

U tih šest slučajeva je utvrđeno da su funkcioneri na ovaj način zloupotrebili skoro 9 miliona dinara poreskih obveznika. Za to su svi ukupno kažnjeni sa 738.000 dinara.

---

Nisu raspisivali konkurse “iz neznanja”

Marija Stojanović je kao šefica kabineta tadašnjeg gradonačelnika Miloša Simonovića zloupotrebila 2.1 milion dinara poreskih obveznika, za šta je osuđena sa 60.000 dinara.

Ona je, piše u presudi, angažovala i ljude koji su već radili u kabinetu, sklapajući sa njima ugovore o delu za neke poslove za koje je na sudu tvrdila da ih niko ne obavlja, iako je izveštaj DRI utvrdio drugačije.

Sklopila je i ugovor za poslove praćenja pripreme i tehničke organizacije održavanja Super finala FINA vaterpolo Svetske lige za poslove pripreme, izrade i realizacije aktivnosti i projekta kojima će se Grad Niš predstaviti na obeležavanju 1.700 godina od Milanskog edikta, u bruto iznosu od 542.168 dinara, iako su predmetni poslovi sisematizovani Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u službi za poslove gradonačelnika – navodi se između ostalog u presudi.

Osim toga, angažovala je i jednu osobu “za poslove promocije saradnje grada sa sa turističkim organizacijama i domaćim i stranim avio-kompanijama radi unapređenja kokurentnosti niškog aerodroma”, iako se ovi poslovi, kako su ustanovili revizori, već obavljaju i to na radnom mestu – poslovi marketinga, promocije i strategije komunikacije.

Sve je to rađeno bez ikakvog javnog konkursa.

Tačno je da postoji Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta, ali po njenom mišljenju u sistematizaciji ne postoji opis poslova za poslove koji su bili regulisani predmetnim ugovorima o delu. Obtirom da je praksa bila da se zaključuju navedeni ugovori, istu je nasledila stupanjem na funkciju te iz neznanja nije sprovodila javne nabavke – navedeno je u pravosnažnoj presudi.

Ona je, piše u presudi, rekla da je na tu funkciju postavljena od strane gradonačelnika, te je u konkretnom slučaju radila po nalozima gradonačelnika, odnosno uz njegovu saglasnost.

Pojedini službenici koji su tada radili u gradskoj upravi, sa kojima su sklopljeni “dodatni” ugovori, kažu da su ove poslove obavljali van radnog vremena, odnosno da su “radili po 24 sata” kako bi završili obaveze zbog kojih su dodatno angažovani.

I tadašnja načelnica Službe za poslove Gradskog veća Marina Janković angažovala je na ovaj način dvoje ljudi “radi praćenja projekata i jačanje konkurentnosti na lokalnom nivou” odnosno za “poslove koordinacije saradnje ustanova i preduzeća potpisnica memoranduma o razumevanju i Grada Niša”, a ti poslovi su već obuhvaćeni sistematizacijom radnih mesta u Službi za poslove Gradskog veća.

Zbog toga što je na ime ugovora isplatila preko 540.000 dinara, kažnjena je sa 8.000 dinara.

---

Kršenje zakona u gradskim upravama

Dejan Jovanović, nekadašnji načelnik Uprave za komunalne delatnosti, zaključio je nekoliko spornih ugovora o delu, što je građane koštalo 2 miliona dinara, zbog čega je osuđen sa pola miliona dinara.

Kao otežavajuća okolnost mu je uzeto to što je i ranije bio prekršajno kažnjavan.

Jovanović se tada branio da je zapisnik koji je pri kontrol budžeta načinio DRI površan i da revizori “nisu sagledali suštinu rada gradske upave kao i sporne uprave čji je bio načelnik”, kao i da je sve ugovore potpisivao uz saglasnost gradonačelnika.

Bilo je prekršaja i u Upravi za planiranje, kada je načelnica Mirjana Pešić zaključila ugovore o delu za obavljanje poslova saradnje na KWF projektu sa jednom osobom, za posao koji postoji po sistematizaciji, za šta je o trošku građana isplaćeno preko 474.000 dinara, a Sud ju je kaznio sa 20.000 dinara.

---

Nije čisto ni u Skupštini

I načelnik Službe za poslove Skupšine Grada Ljubomir Petrović je istim ugovorima oštetio budžet za 2,7 miliona dinara, za šta je osuđen pravosnažno sa 50.000 dinara.

Sekretar Skupštine Grada Dragan Jovanović je osuđen sa 100.000 dinara jer je zaključio nekoliko ugovora u ukupnom iznosu od 1.1 milion dinara.

---

Kažnjen i pravobranilac

Za isti prekršaj okrivljena je i bivša načelnica Uprave za poljoprivredu Aleksandra Brzaković, zbog navodne zloupotrebe 1.265.060 dinara, za šta je još nepravosnažnom odlukom osuđena na svega 10.000 dinara.

Prvostepeno je sa 30.000 dinara osuđen i tadašnji gradski pravobranilac Miomira Dinić, koja i dalje obavlja taj posao, zbog zloupotrebe 1.2 miliona dinara.

Međutim, ova dva procesa još uvek nisu okončana, a iz Prekršajnog suda u Nišu novinarima su odbili da dostave poslednje presude u ovim slučajevima, pravdajući se da bi takve informacije “ugrozile, omele ili otežale vođenje sudskog postupka”.

Podsetimo, Državna revizorska institucija je kontrolisala budžet Niša za 2010. godinu, kojim su utvrdili da su tadašnji gradski čelnici zloupotrebili oko milijardu dinara. 

Od 2012. godine, revizori su podneli dvadesetak prekršajnih prijava. U međuvremenu, svega trećina procesa je pravosnažno okončana, a okrivljeni su osuđeni simboličnim sumama. 

Ipak, trećina postupaka se vodi i dalje, a trećina je zastarela, i to uglavnom oni postupci koji su se vodili protiv niških javnih preduzeća i njihovih direktora.