Firmi koja je mesecima rekonstruisala niški most 3 milijarde za hitnu izgradnju fabrike vakcina

Most koji spaja centar Niša sa Tvrđavom završen je 13 meseci kasnije od predviđenog roka. Za kašnjenje je, prema ugovorima, odgovorna beogradska firma Termomont, koja ne samo da nije plaćala penale zbog probijanja roka, već je i “nagrađena” pozivom da izgradi fabriku Sinofarm vakcina u Zemunu.

Naime, prema podacima sa Portala javnih nabavki, Termomont je početkom septembra sklopio ugovor za izgradnju fabrike kineskih vakcina, vredan skoro 3 milijarde dinara, sa Vojnograđevinskom ustanovom pri Ministarstvu odbrane.

Pored Termomonta, Ministarstvo je pozvalo još dve firme da učestvuju na tenderu. Nijedna od njih se ne bavi građevinom u ovom smislu. Naime, jedna je Eko Maber iz Pančeva i bave se čišćenjem opasnog, neopasnog i industrijskog otpada, a druga Pim inženjering, bave se građevinskim radovima na vodi.

Sama nabavka tekla je ekspresno – Ministarstvo je poziv firmama uputilo 3. septembra, tri dana kasnije izabrana je firma, a već 7. septembra je potpisan ugovor. Rok za izgradnju je mart naredne godine.

Za samo nekoliko meseci od najave srpsko – kinesko – arapske investicije, preko ugovora, na samo dva dana nakon što je potpisan do prve lopate u izgradnji koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bacio zajedno sa partnerima u ovom poslu.

U Ministarstvu su hitnost nabavke pravdali zaključkom Vlade Srbije i sopstvenom odlukom, u kojoj podvlače da je zbog povećene imunizacije neophodno da se izgradi jedna ovakva fabrika.

Usled pandemije izazvane korona virusom COVID 19 u Republici Srbiji, koji se vraća u novim talasima i učestalih pojava sve opasnijih slojeva ovog virusa, zbog pogoršanja epidemiološke situacije u zemlji i u okruženju, kao i na globalnom nivou, ukazala se potreba za izgradnjom kapaciteta za proizvodnju vakcina radi masovnije imunizacije stanovništva u narednim godinama, kako bi se borba suzbijanja opake bolesti efikasno sprovela sopstvenim snagama – navode u Ministarstvu odbrane.

Pravnik i stručnjak iz oblasti javnih nabavki Rade Đurić smatra da je hitnost nabavke neopravdana.

Vraćanje virusa u talasima nije nikako obrazloženje, to se znalo i ranije, da će se vraćati u talasima. Sa druge strane, ako gradiš fabriku vakcina, valjda imaju neki ugovor ili sporazum o proizvodnji vakcina, što automatski govori o upitnosti hitnosti. Nije ni taj sporazum ili ugovor postignut tek tako, bez nekih najava -. podvlači Đurić.

Dodaje da i da je upitan odabir samog izvršioca posla.

Zašto ovi? Jer mislim da je veoma upitna njihova prethodna kvalifikacija. Čak i da ne osporavamo hitnost, mogli su npr. da idu ranije u neku vrstu okvirnog sporazuma sa više potencijalnih ponuđača, znajući da će se u nekom trenutku i ovakav posao verovatno raditi, pa su mogli da imaju mini takmičenje u okviru onih koji bi ponudili najnižu cenu, uz prethodno prihvaćene uslove i kapacitete da izvedu ovako obiman i ogroman posao. Ili još bolja varijanta bi mogla da bude neki restriktivni, gde bi se više fimri ili konzorcijuma kvalifikovalo za ovakvu vrstu posla. Ovo bi gotovo sigurno rezultiralo i nižom cenom oko koje su pregovali – navodi Đurić.

Inače, ova ista firma je sa Ministarstvom odbrane već sklapala hitne poslove. Naime, Termomont je na sličnim tenderima gradio kovid bolnice u Kruševcu, Beogradu i Novom Sadu, o čemu je pisao CINS.

Podsetimo, firma Termomont počela je sa rekonstrukcijom Tvrđavskog mosta marta 2020. godine, a radovi su završeni 13 meseci kasnije od predviđenog roka u avgustu 2021. godine.

---

Fabrika vakcine koje ima u izobilju

Upravo vakcinu za koju je ugovoren posao izgradnje fabrike primilo je najviše građana Srbije, a o tome govore i podaci dobijeni iz najvećih zdravstvenih ustanova sa juga Srbije. U Nišu, Leskovcu, Vranju, Prokuplju i Pirotu, građani su svoje poverenje najviše ukazali kineskoj vakcini, pa je tako u svim gradovima više od polovine vakcinisanih izabralo baš nju.

Od početka imunizacije pa sve do 28. oktobra kada su poslati zahtevi za pristup infomacijama, u Nišu, Leskovcu i Vranju ukupan broj datih doza svih vakcina bio je 511.458 od čega je 303.096 doza Sinofarma. Koliko je doza vakcina dato u najvećim zdravstvenim ustanovama na jugu Srbije podaci su na mapi.

Epidemiolog Zoran Radovanović smatra da je, između ostalog, za toliki broj vakcinisanih Sinofarmom delom zaslužna i sama vlast koja je u javnosti blago sugerisala građanima koju od ponuđenih vakcina da izaberu.

Mi imamo dosta zaliha kineske vakcine, ali onda se ona i nudi. Mi smo vakcinisali proletos dve trećine naših ljudi kineskom vakcinom, imali smo 4 miliona doza plus ono što se naručivalo. Stranci kad dolaze traže zapadne vakcine, mi smo Česima poklonili 100.000 Fajzera, onda smo u Africi mnogim zemljama poklonili oko 30 i 50 hiljada isto ovih boljih vakcina, tako da ispada da bolje vakcine dajemo drugima, a kinesku čuvamo za sebe – kaže Radovanović.

Na pitanje zašto druge vakcine zove boljima Radovanović se poziva na dostupne analize.

Ono što je činjenica jeste da ona slabo štiti starije. Čak 30 odsto i više starijih od 60 godina ne reaguju uopšte stvaranjem antitela – kaže Radovanović.

Da je tako, septembra meseca počeli su da upozoravaju i lekari iz kovid bolnica. I epidemiolozi angažovani u državnim telima otvoreno su savetovali građane da, posle dve doze kineske, kao treću prime neku drugu vakcinu.

Početkom septemba do Južnih vesti od lekara su došli pojedinačni podaci za nekoliko kovid bolnica na teritoriji Niša – najviše hospitalizovanih pacijenata bilo je bez vakcine, a zatim onih koji su primili Sinofarm. Podaci iz nekoliko bolnica nisu dovoljni za zaključke, ali stručnjaci apeluju da bi država morala da ih izvede.

Od „države“, tačnije od jednog člana Kriznog štaba Vlade Srbije je u to vreme stigla informacija da je svaka treća osoba u bolnici vakcinisana, najviše njih Sinofarm vakcinom.

Ono što je sada važno ispitati je da li ove vakcine koje imamo deluju i da li je dosadašnji prirodni imunitet dovoljan – saopštio je epidemiolog Predrag Kon.

Ispitivanje traje do septembra naredne godine.

Zvanične podatke o broju hospitalizovanih, a vakcinisanih, u septembru je redakcija Južnih vesti tražila od 5 kovid bolnica na jugu. Iz niškog UKC-a i pirotske bolnice nije bilo potpunih odgovora, dok su ustanove iz Vranja, Prokuplja i Leskovca dostavljale podatke i zapažanja koja ukazuju na to da je među hospitalizovanima koji jesu vakcinisani najviše onih koji su primili Sinofarm. Takođe ukazuju da iz toga ne treba izvlačiti nikakav zaključak.

S obzirom na to da je ogroman procenat stanovnika Jablaničkog okruga vakcnisan upravo Sinofarmom, te je i verovatnoća da će oboleti upravo oni mnogo veća u odnosu na vakcinisane drugim vakcinama – kažu iz leskovačke bolnice.

Epidemiolozi sa kojima su novinari Južnih vesti razgovarali upućuju građane na druge vakcine i tvrde da svi raspoloživi podaci u Srbiji pokazuju da su efikasnije.

Ukoliko država ne odustane od izgradnje fabrike Sinofarm vakcine učinićemo katastrofalnu grešku, jer je prvobitna ideja bila da se eventualno u doba nestašice kod nas proizvodi kineska vakcina za ovaj deo sveta, ali vakcina ima dovoljno u zalihama i sve druge su efikasnije. Sada niko neće hteti da kupi, jer vakcina ima dovoljno i niko neće da kupi najskuplju i najlošiju vakcinu. Pitanje je da li bi je primali i kao poklon – kaže Radovanović.

Antitela stvorena kod onih koji su primili tu vakcinu, objašnjava dalje svoj stav Radovanović, traju kraće u poređenju sa drugim vakcinama.

Prenosi i tumačenja da je način proizvodnje ove vakcine tehnološki skup proces, a kako je reč o klasičnoj tehnologiji koja je zastarela, treba se opredeljivati za savremenije i efikasnije metode značajne za stvaranje imuniteta.

Dok iz Tima za imunizaciju Srbije i Kriznog štaba Vlade otvoreno govore „ko je primio dve doze kineske da primi Fajzer“, drugi predstavnici iste vlasti po hitnom postupku grade fabriku. Ugovori su potpisani i „nema nazad“ – građani Srbije dobiće preporuku da prime neku drugu, ali dobiće fabriku Sinofarm vakcine.