„Gorica“: Kome ide eko dinar?

JKP Gorica iz Niša zatražila je da se preispita način trošenja novca od takozvane eko takse koju plaćaju sve Nišlije.

Zakon kaže da se novac prikupljen po tom osnovu koristi se za finansiranje projekata i programa u oblasti zaštite životne sredine. Ali, u Gorici, preduzeću zaduženom za održavanje higijene u parkovima i na zelenim površinama, kažu da se sredstva ne koriste na valjan način.

Prema rečima Slobodana Đorđevića izvršnog direktora ovog preduzeća, kada je pokrenuta priča o uvođenju eko takse bilo je reči da jedan deo prikupljenog novca odlazi ovom preduzeću za projekat uređenja međublokovskog zelenila.

Đorđević kaže da je inicijalna odluka unapred definisala trošenje sredstava.

– Bilo je reči o tome, ali nije usvojeno. Vi sada ne znate kome idu prikupljena sredstva. Kako je sada definisana odluka o eko taksi vi ne znate u napred kome ide taj novac. Sredstva dođu na račun, a troše se u zavisnosti od projekta. Osnovna je verzija bila da deo ide za održavanje međublokovskog zelenila, a ostalo za projekte   –  kaže Đorđević.

Iz resorne Uprave za privredu, održivi razvoj i zaštitu životne sredine kažu da je sve vezano za eko dinar regulisano Zkonom o zaštiti životne sredine.

– Ne postoji ni zakonski, ni statutarni osnov da izdvojimo Javno komunalno preduzeće “Gorica”. Odluka o uvođenju eko takse doneta je na osnovu člana 87 Zakona o zaštiti životne sredine – kaže Dragan Karličić, načelnik resorne Uprave

Na mesečnom nivou od eko dinara u gradsku kasu se slije između 3 i 4 miliona dinara, a to su potvrdile i jedna i druga strana.

Za „Goricu“ to znači da para ima, ali je nejasno zašto više novca odlazi za razne monitoringe, a uskraćuje se, tvrdi Đorđević, održavanje zelenila, nešto „što je bilo osnovni cilj“.

– Tu ima para i za projekte, ali ne da ti projekti o monitoringu budu recimo po 5 ili 6 miliona dinara, a ja i ne znam kako se utroši toliki novac za monitoring. Jedna, dve ili tri kontrolne stanice gde nekoliko ljudi čita podatke. I sada to treba da bude više od ovog održavanja što je bio i osnovni cilj – naglašava Đorđević.

Ove godine za projekat održavanja međublokovskog zelenila u letnjem periodu izdvojeno je oko 10 miliona dinara. Dok je, kako je Južnim vestima rečeno u resornoj Upravi, na godišnjem nivou izdvajano oko 16 miliona 2010. i 36 miliona u 2011-oj godini.

Iz “Gorice” skreću pažnju na još jednu stvar kada je reč o korišćenju sredstava prikupljenih od eko dinara, a to su vremenski rokovi. Naime, ove godine je odobrenje od gradonačelnika stiglo tek 5. juna, što je tvrdi Đorđević, kasno za početak uređenja zelenila, jer je trava porasla i rastinje je veliko.

U resornoj Upravi kažu da dosta uticaja na to ima i izborna godina, a da je predlog predat kabinetu gradonačelnika još 8. marta ove godine.

– Procedura je takva da naš predlog prvo na proveru ide Savetu za zaštitu životne sredine koju je formirao gradonačelnik. Nakon toga kontrolu vrši resorno Ministarstvo pa se to onda vraća na glasanje Gradskom veću i gradonačelniku – kažu u Upravi.

Radnici “Gorice” su, kako kažu u ovom preduzeću, po usvajanju odluke odmah krenuli sa radovima i do sada je završeno uređenje međublokovskog zelenila u Panteleju, na Plailuli i Crvenom Krstu.

Da su radovi završeni potvrđuju i pečati opštinskih Komunalnih inspekcija, koje su verifikovale takozvane “dnevnike radova”.

Prema rečima izvršnog direktora Đorđevića s obzirom na to da se krenulo sa periferije, ostalo je da se završi međublokovsko zelenilo oko Čaira, na Bulevaru Zorana Đinđića i u Duvaništu.

Iako su sredstva obezbeđena eko dinarom, Đorđević se pita kako će platiti radnike imajući u vidu da ugovor sa Upravom za finansije još uvek nije potpisan.