Klavir “Steinway & Sons” koji je Grad za potrebe Simfonijskog orkestra pre 14 godina platio 55.000 evra, a koji je tad izazvao aferu i smene jer je preplaćen i kupljen “na neviđeno”, sada “skuplja prašinu” u Velikoj sali Niškog kulturnog centra.
Ova kupovina je 2002. i 2003. godine uzburkala nišku javnost kada se ispostavilo da je kupljen nedovoljno kvalitetan, polovan instrument za velike pare, a da ga niko nije ni video pre nabavke.
Tek kada je po odluci tadašnje gradske Vlade uplaćen novac i nakon što je stigao od prodavca iz Beograda u Niš, Upravni odbor Simfonijskog orkestra je zaključio da je klavir loš, te da ga treba vratiti.
Ceo slučaj je završio na Trgovinskom sudu, jer je Grad tražio reklamaciju i povraćaj novca od prodavca Antuna Vrbaneca. Međutim, Trgovinski, Viši Trgovinski i na kraju Vrhovni sud Srbije, odlučili su da prodavac nije prevario Grad i Simfonijski i da su nadležni sami krivi što klavir nisu pogledali pre nego što su za njega dali pare.
Tako su poreski obveznici Grada Niša, osim 3.3 miliona dinara za loš klavir platili i nekoliko stotina hiljada dinara za sudske troškove nakon što je Grad izgubio spor, kao i nekoliko hiljada evra za dolazak, boravak i ekspertizu dvoje stručnjaka koji su iz Nemačke i Švedske dolazili u Niš da ocene klavir.
Koliko je tačno Grad platio njihove usluge, nemoguće je saznati. Kako je novinarima “Južnih vesti” rečeno u gradskoj Upravi za finansije, računi, kao i finansijske knjige u kojima su bili evidentirani su davno uništeni “zbog zastarelosti”.
Simfonijskom, čiji je direktor tada bila dirigentkinja Milena Injac, u to vreme je bio potreban klavir jer je stari bio u lošem stanju.
Raspisana je javna nabavka i početkom marta 2002. godine Simfonijski je prikupio tri ponude. Pošto je Grad to finansirao, kao najbolju odabrao je ponudu firme “Befak”, graditelja klavira i klavir-štimera Antuna Vrbaneca iz Beograda za polovni restaurirani klavir od 55.000 evra.
Rešenje o plaćanju je potpisala Marina Stanković, tadašnja potpredsednica Izvršnog odbora, tela poput današnjeg Gradskog veća.
Klavir je nakon nekoliko meseci isplaćen u celosti, a da ga pre uplate niko nije proverio kako bi ocenio zadovoljava li profesionalne standarde.
Nekoliko dana nakon dopremanja u Niš je organizovan premijerni koncert, tokom kog je tadašnja predsednica Upravnog odbora NSO i pijanistkinja Svetlana Dejanović Avramović zaključila da zvuk klavira nije dovoljno dobar.
Potom su nadležni odlučili da pozovu i ovlašćene stručnjake da pregledaju klavir, tako da su 2003. godine u Nišu na po nekoliko dana boravili Agnes Erlih iz “Stenveja” u Hamburgu, kao i Lenard Helgren iz Švedskog kraljevskog konzervatorijuma.
Oboje su se složili oko toga da “zvuk ne odgovara standardima Stenveja” te da je klavir preplaćen, kao i da je serijski broj na kutiji falsifikovan.
Naime, serijski broj tog klavira, kako su utvrdili stručnjaci, pripada klaviru koji je proizveden 1983. godine i potom izvezen u Koreju, dok je sporni klavir zapravo proizveden 1960. godine.
Kako je ocenila Agnes Erlih iz “Stenveja”, klavir u takvom stanju, koji je plaćen 55.000 evra zapravo je vredeo oko 25.000 evra, a da bi se doveo do zadovoljavajućeg nivoa, u njegovu popravku bilo je potrebno uložiti još 16.000 evra.
Grad je potom tužio Vrbaneca Trgovinskom sudu u Beogradu, tražeći raskid ugovora i povraćaj novca sa kamatom “jer ih je prodavac doveo u zabludu”.
I Trgovinski i Viši sud su, međutim, presudili da u ponudi nije ni stajala godina proizvodnje niti je Grad na bilo koji način pokazao da mu je godina proizvodnje bitna. Ipak, prema presudi, Grad je imao 7 meseci od dostavljanja ponude do kupovine da sazna sve što ga interesuje.
Tužilac je mogao da izvrši pregled pre kupovine, a mogao je i da zahteva da bude informisan o svim svojstvima klavira koji su mu značajni, pa između ostalog i o godini proizvodnje. Iz dokaza se ne može utvrditi da je tužilac učinio bilo kakvu radnju kako bi saznao preciznije informacije o klaviru, niti je izvršio pregled klavira pre isporuke, niti odmah nakon isporuke – navodi se u presudi Višeg trgovinskog suda.
Osim toga, i Trgovinski i Viši trgovinski su ocenili da Simfonijski, prema ocenama veštaka, ne čuva klavir na adekvatan način jer ga drži pored grejnog tela, ali da instrument ima potencijala i da uz određenu reparaturu može biti korišćen za koncerte. Ove presude je 2009. godine potvrdio i Vrhovni sud, čime je postupak okončan na štetu građana Niša.
Klavir je nakon dopremanja ubrzo zapečaćen i takav stajao na bini Simfonijskog tokom sudskog procesa koji je nekoliko godina, gotovo neupotrebljiv.
Grad je Simfonijskom 2009. godine kupio novi “Stenvej” za 130.000 evra, a stari je poklonjen Niškom kulturnom centru.
Međutim, stari se i dalje ne koristi, “jer se ne koristi ni Velika sala u kojoj stoji”, a i u potpunosti je raštimovan.
O tome kako je ovaj klavir doveo do smena i ostavki nadležnih u gradu, čitajte na portalu „Južnih vesti“ u petak.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Da je neko iz Grada, „svirao negde i neko vreme na klaviru“, epilog priče bi imao sasvim drugi tok.
За скоро две стотине иљада јевра,колико је дато за та два клавира,могло се купити неколико хиљада фрула,гајди,окарина,дрмбоља-па све то поделити нишким основним и средњим школама да нам деца науче нашу,традиционалну музику и сачувају је од заборава и поплаве јевропског шунда.
Kultura u Gradu je na visokom nivou, pa objašnjenje treba potražiti u Upravi za kulturu.
Aktuelno, nema šta. Nego kad će ona priča kako je Kain u stvari ubio Avelja?
Zna se ko je tada bio gradonacelnik, a ko predsednik izvrsnog odbora. Sta je radilo u to vreme tuzilastvo, a sta policija? Ava, ava, ava, niko nije krava, mir, mir, mir opet niko nije kriv.
Evo dokaza da i ovi pre bane, cirko ds, kao sns, zato na ovim izborima biramo nove ljude, ne kompromitovane cenjene. A ovo sto niko nije odgovoran, vec sve ispalo ok, a stankovici po ds u i dalje dokaz jos jedan da ds isti ko sns, e zato bane cirko ds isti…
stalno zaposleni u Simfonijskom, niti u bilo kom javnom gradskom preduzeću, zavodu, direkciji, bar bi tako moralo da bude. Nisu političari ti koji određuju konkursne kriterijume, niti oni sede u tenderskim komisijama, nego stalnozaposleni, večito sa prstima u medu, a nikada odgovorni.Dok odgovornost ne počnu da snose počinioci štete, nego poturaju ispred sebe političare, do tada ćemo biti u blatu.
A da ti ipak ovo prevedeš na srpski? Ovako zvuči kao saopštenje SNS-a.
Dakle:
1. Pre 14 godina gradske vlasti nisu samo deklarativno brinule o kulturi, nego je iz budžeta izdvajano za kupovinu instrumenata. Seća li se još neko kampanja „Lepše je sa kulturom“ i „Nije teško biti fin“? Uporediti sa sunovratom danas.
2. Pravljene su greške zbog kojih je neko trebalo da odgovara, ali bolje je raditi i grešiti nego ne raditi.
3. U Nišu se danas nema o čemu drugome pisati.