Planom predviđeno 307 kioska u Nišu, arhitekta kaže mnogi nisu tu zbog potreba građana

Poslednjih nedelja kiosci u Nišu postavljaju se na raznim mestima, u parkovima, kraj zelenih površina i šetališta, a svaka lokacija se brani ranije usvojenim planom koji predviđa postavljanje 307 ovakvih objekata. Arhitekta Ivan Hadži Redi smatra da postavljanje istih treba da ima svrhu zadovoljavanja potreba građana, a ne da se oni po svaku cenu postavljaju, jer pomenuti plan to dozvoljava.

Iako se u javnosti stekao utisak da je u gradu sve više trafika, novi plan ima manje lokacija nego što je to bilo 2015. godine kada je Zavod za urbanizam upisao ukupno 334 malih montažnih objekata.

I dok je deo građana mišljenja da kiosci na raznim mestima naružuju izgled grada, arhitekta Ivan Hadži Redi smatra da je najveći problem što se oni postavljaju tamo gde za njih ne postoji potreba stanovnika.

Lokacije za kioske su iznuđena stvar. Normalno je planiranje prostora i funkcija koje zadovoljavaju potrebe grada. Da bi građani kupovali novine ili da ne moraju da idu 500 metara do prve trafike, nego da imaju jednu trafiku u blizini ili nešto drugo tog tipa – kaže Redi.

Tako je kiosk u Obrenovićevoj ulici postavljen i pored toga što u blizini ima i trafika i velikih prodavnica. Ista situacija je u Svetosavskom parku gde je pored jednog kioska postavljena i hamburgernica koju su građan najstrože komentarisali jer se nalazi pored zelene površine gde šetaju.

Kiosci postavljeni na ovim lokacijama nalaze se upravo na teritoriji Opštine Medijana, koja prema novom planu ima najviše lokacija za male montažne objekte, odnosno njih ​​163.

Zbog toga se nameće pitanje da li se postavljanjem ovih malih objekata zadovoljava interes građana ili ljudi koji koji posluju na tim lokacijama.

Kolko se ja sećam tog prostora, kod pijace Boško Buha je bilo sa obe strane puno tih lokala takvih lokala sa hranom, ne razumem logiku, kao što ne mogu ni da razumem i da na ovom uglu između Dušanove i Obrenovićeve ulice sada imamo jedan lepo dizajnirani kiosk, ali sa druge strane imamo tu istu namenu samo pređemo ulicu i tu imamo prodavnicu – objašnjava Redi.

Baš zbog gomilanja trafika na jednom mestu ili u blizini, stekao se i utisak da je trafika više nego ranije, a time se po mišljenju arhitekte zapostavljaju potrebe ljude koji ne žive u širem centru grada. Napominje da je potrebno da se one raspoređuju na mestima gde za njih postoji potreba.

Podsećamo, kako stoji u planu, kiosci se mogu postaviti na građevinskom zemljištu, i to: kolovozi, trotoari, pešačke i biciklističke staze, površine oko autobuskih i železničkih stanica, autobuska stajališta i parkirališta, javne zelene površine, parkovi, skverovi, park šume, pijace, kej, groblja i druge izgrađene površine namenjene za javno korišćenje.