Tri različita podatka o broju preminulih u Nišu od korone, u KC Niš ne žele da komentarišu

Zvaničan podatak koji je Institut za javno zdravlje “Batut” dostavio BIRN-u jeste da je 77 preminulih u KC Niš u periodu od 19. marta do 1. juna ove godine. Novinari ovog portala utvrdili su da je u informacionom sistemu “Batuta” ipak zavedeno 243 mrtvih u najvećem gradu juga Srbije, a tabela kapele do koje su došli novinari Južnih vesti pokazuje čak 360 preminulih u periodu od 15. marta do 1. maja. Na sve ovo iz Kliničkog centra kažu – ne želimo da komentarišemo.

Njihovo dugo ćutanje prekinuto je danas na konferenciji za medije – prvoj od kada je epidemija proglašena. Govorili su o lečenju, obolelima, popunjenosti kapaciteta, epidemiološkoj situaciji, ali ne i o broju preminulih od korone. O tome ne govore već nedeljama.

O svim spekulacijama u medijima i javnosti Klinički centar Niš u ovom trenutku ne želi da komentariše i da govori. Mi smo od početka epidemije svakoga dana promptno i sukcesivno obaveštavali nadležne organe i republički Krizni štab. On je o tome obaveštavao javnost prvo 2 puta, a onda jednom dnevno – rekao je portparol KC Niš Niklola Marković.

Međutim, niti je reč o spekulacijama, niti je Krizni štab ikada saopštavao zbirne podatke za gradove.

Jedine zvanične informacije su stigle iz Batuta i one su, kako kaže novinarka Natalija Jovanović, dostavljene BIRN-u. Prema tim podacima u Nišu je od 19. marta do 1. juna preminulo 77 ljudi od virusa korona.

Isti ovaj portal otkrio je da u informacionom sistemu “Batuta”, koji ispunjavaju lekari sa svih kovid klinika u Srbiji, piše da je za isti period u Nišu registrovano 243 mrtvih, što je 166 više od zvanično saopštenog.

U dokumentu koji je dostavljen Južnim vestima, a u kome su podaci o preminulima, piše da je 360 njih sahranjeno kao „zarazno“ i to samo u periodu 15. marta do 1. maja. Dokument je iz kapele.

Najviše preminulih je bilo u aprilu, posebno 14. u mesecu kada je registrovano 23 mrtvih zavedenih sa korona virusom.

Marković je izbegavajući odgovor na konkretna novinarska pitanja potvrdio da su informacije unošene u bazu po unapred predviđenoj proceduri.

Svi naši kliničari su svakoga dana unosili podatke u kovid nacionalnu bazu – rekao je Marković.

Kako je onda moguće da postoji razlika u internim i podacima koji su saopštavani i došli do javnosti, glavno je pitanje i za novinarku Jovanović.

Očigledno da je neko zakazao u sistemu. Ljudi moraju da znaju tačne podatke koliko god da je to strašno. Treba da se ide ka tome da ljudi koji su bili u kontaktu sa tim podacima, ljudi iz Vlade, Ministarstva i Kriznog štaba, na njima je sada da objasne šta se tu dešavalo. Oni moraju to da objasne javnosti, jer veliki je skandal ako se to prećutkuje. Krizni štab mora da kaže ko im je davao podatke i šta je tu pisalo – kaže Jovanovićeva.

Ipak, od Kriznog štaba stižu različiti tonovi o neslaganjima u broju mrtvih. I epidemiolozi u koje su ljudi imali najveće poverenje Predrag Kon i Srđa Janković tvrdili su da nikada nisu videli baze sa velikim brojem mrtvih, a to su pravdali informatičkim greškama ili lošim i nepreciznim unosom lekara iz srpskih bolnica.

Jovanovićeva kaže da je informacioni sistem uspostavljen baš iz razloga lakšeg i bržeg sakupljanja podataka o koroni iz cele zemlje. Na osnovu tih podataka su se donosile i dalje odluke o merama, kovid bolnicama i lečenju.

Ovo je jako strašno jer ukazuje na to da ljudi koji su donosioci odluka nisu imali prave podatke i pravu sliku i samim tim su njihove odluke možda bile loše i možda zasnovane na podacima koji nisu tačni. Zbog toga mi insistiramo na tim podacima. Odluke moraju da se donose na bazi podataka – zaključuje Jovanovićeva.

Na pitanja novinara Južnih vesti već mesecima ne odgovaraju ni iz Javnog komunalnog preduzeća Gorica koje je zaduženo za sahranjivanje, a u periodu epidemije i za nabavljanje posebnih limenih sanduka koji se koriste zbog bezbednosti i sprečavanja širenja zaraze.

Podsetimo, u Nišu se od kraja marta među građanima javlja sumnja da se broj preminulih od korone prikriva, a to su mnogi imenom i prezimenom potvrdili pozivima i mejlovima novinarima.

Dostavljali su i otpusne liste sa epikrizom u kojima jasno piše da se sumnja da je pacijent preminuo od upale pluća izazvane kovidom 19, ali prema podacima koje je saopštavao Krizni štab preminulih iz Niša tog dana nije bilo, tvrde porodice.

Šef posebnog Kriznog štaba za Nišavski i Toplički okrug Branislav Nedimović rekao je da se “ništa ne prikriva”, a 23. aprila je saopšteno da je od ukupnog broja preminulih u Srbiji 20% iz Niša. Na insistiranje novinara dobijena je i informacija da je najviše preminulih bilo u Gerontološkom centru, poslednja objavljena jeste da je umrlo 52 korisnika.

---

„Batut“: Napad na nas i zdravstveni sistem

Danas se oglasio i Institut za javno zdravlje „Batut“ saopštenjem koje se odnosi, kako piše, na podatke o oboljevanju i umiranju od kovid 19 u Srbiji.

Oni kao netačne demantuju informacije koje se senzacionalistički plasiraju u javnosti o broju inficiranih i preminulih pacijenata, ali nigde ne navode na koje informacije misle niti pominju bilo kakve podatke koji su do sada objavljivani u medijima.

Kao institucija koja već 95 godina sarađuje sa svim relevantnim međunarodnim zdravstvenim organizacijama (poput SZO) smatramo ovaj napad pokušajem diskreditovanja Instituta Batut i svih drugih zdravstvenih ustanova, imajući u vidu da je o načinu na koji se evidencija vodi upoznata stručna javnost, a o tome su javno govorili i članovi Kriznog štaba. Veoma je opasno kada pojedinci koji nisu medicinski stručnjaci daju tumačenja u pogledu klasifikacije COVID-19 pacijenata, na osnovu netačnih podataka – piše u saopštenju.

Podaci Instituta „Batut“ su, kako kažu, proverljivi, tačni i pre svega zasnovani na medicinskoj dokumentaciji o epidemiološkoj situaciji u Republici Srbiji. Na osnovu tih podataka, dodaju, daju se i stručne preporuke u cilju kontrole epidemiološke situacije u našoj zemlji.

Ovaj stručni Institut prenosi i stav države.

Stav države Srbije od prvog dana borbe protiv korona virusa je jasan – transparentno i svakodnevno informisanje javnosti o svim relevantnim podacima o epidemiji – piše i saopštenju.

Na kraju navode da su rezultati borbe protiv korone poznati svima u Srbiji, a i šire, te nabrajaju uporednu statistiku sa zemljama zapadne Evrope od kojih Srbija ima niži procenat smrtnosti.