Momir Stojanović

Rođen je 1958. godine u Đakovici. Bio je pripadnik artiljerijsko raketnih jedinica protivvazdušne odbrane Vojske SCG. Krajem 90-ih, bio je na mestu načelnika Odeljenja za operativne poslove Komande Prištinskog korpusa Treće armije Vojske Srbije i Crne Gore.

Na mesto direktora novoformirane Vojno–bezbednosne agencije postavljen 1. januara 2004.

Ostao upamćen po izjavi iz februara 2004. godine, da su "naše bezbednosne strukture prisutne u samom vrhu separatističkog pokreta I terorističkih organizacija na Kosovu i Metohiji".

Vrhovni savet odbrane smenio je Stojanovića sa mesta direktora VBA u maju 2004. i unapredio ga u čin general-majora.

Istog meseca imenovan je  za načelnika Niškog korpusa VSCG.

General Aco Tomić, koji je uhapšen tokom operacije “Sablja”, nakon ubistva premijera Đinđića, podneo je krivičnu prijavu protiv Stojanovića 2007. godine. Tomić je izjavio:  “Stojanović je kao načelnik vojne Uprave bezbednosti, s namerom da me uhapse, potpisao svesnu laž da sam se s Legijom i Spasojevićem sreo 2001. i podržao pobunu JSO, a posle je napisao novu službenu belešku u kojoj piše da je taj susret bio godinu kasnije.”

Stojanović je penzionisan 2005. godine. Tužio je državu zbog nezakonitog penzionisanja i avgusta 2013. godine ispaćena mu je odšteta od 30.000 evra.

Decembra 2007. bio je svedok na suđenju generalu Vladimiru Lazareviću u Hagu. Tada je rekao da je OVK 1998-1999. organizovala iseljavanje albanskog stanovništva iz sela na Kosovu. Lazarević optužen je za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskih civila sa Kosova u prvoj polovini 1999.

Zvanično se politički aktivirao 2007. godine, ali je do 2010. promenio čak 3 stranke.

U Srpsku radikalnu stranku se učlanio 2007. godine.

Na lokalnim izborima 2008. godine je bio šef izbornog štaba SPS u Nišu. Na izbornoj listi za Skupštinu Grada je bio drugi, odmah iza Mileta Ilića, a zatim je kratko vreme i šef odborničke grupe SPS - zbog sukoba unutar partije je podneo ostavku na sve funkcije i vratio odbornički mandat.

U Srpsku naprednu stranku je prešao 2010. godine i od osnivanja bio predsednik Okružnog odbora u Nišu.

Na parlamentarnim izborima 2012. godine je izabran za narodnog poslanika. Bio je 65. na listi SNS. Maja 2013. godine je bio predsednik Anketnog odbora za utvrđivanje činjenica o načinu trošenja sredstava iz budžeta Srbije na Kosovu i Metohiji od 2000. do 2012. godine.

Kako su otkrile "Južne vesti" jula 2012. godine neposredno pre smene dotadašnjeg i imenovanja novog direktora niškog Vodovoda u tom preduzeću je zaposleno nekoliko funkcionera do tada vladajuće DS, ali i rođaci tadašnjih čelnika SNS - među njima i ćerka Momira Stojanovića i rođeni brat Miloša Milovančevića.

Marta 2014. godine je bio na 26. mestu izborne liste za parlamentarne izbore i najbolje pozicionirani kandidat SNS sa juga Srbije. Izabran je za narodnog poslanika.

Bio je predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

U februaru 2015. godine je Interpol na zahtev EULEX-a za njim raspisao "crvenu" međunarodnu poternicu zbog ratnih zločina počinjenih na Kosovu 1999. godine. Kako je objašnjeno na sajtu Interpola, reč je o najvišem nivou potrage, koji podrazumeva da se "tražena osoba locira i uhapsi".

Krajem oktobra 2015. je u "Dosijeu Reka" Fond za humanitarno pravo Stojanovića označio kao jednu od ključnih figura jednog od najtežih ratnih zločina na Kosovu.

S obzirom na to da nije podržavao kadrovsku politiku SNS-a na lokalu, Stojanović je na parlamentarne izbore 2016. godine izašao kao predvodnik  GG "Iskreno za Niš".

Nakon izbora 2016. je i zvanično napustio SNS.