U subotu, 28. decembra, biće održana poslednja svirka u Alternativnom kulturnom centru Fuzz. Nakon ovoga Fuzz se zatvara pošto nije pronađen novi prostor u kome bi centar nastavio da postoji. Zatvaranjem Fuzz-a, Niš ostaje bez jedinog alternativnog prostora koji je bio lako dostupan alternativnim umetnicima, muzičarima, skejterima, ljubiteljima filma…
Većina nas je čula za Martin Luter Kinga, čoveka čiji je politički aktivizam uzdrmao Ameriku. Ono što je manje poznato jeste kako je njegov pokret popularizovan. Naime, posle nekoliko dana masovnih demonstracija, koje je King organizovao u Birmingemu (država Alabama, SAD), policija je iskoristila vodene topove pod visokim pritiskom i policijske pse protiv demonstranata, među kojima je bilo i dece.
Dešavanja na poslednjoj sednici Skupštine grada Niša podsetila su me na same početke inicijative za besplatne udžbenika u našem gradu. Kao učitelj, ali i kao neko ko je odrastao i školovao se u mnogo jednakijem i socijalno pravednijem društvu u kojem je obrazovanje bilo dostupno svima, bez obzira na klasno, versko ili nacionalno poreklo, 2022. godine sam odlučio da po prvi put naručim udžbenike Fondacije „Aleksandar Kavčić“.
Zbog straha da se uhvatim u koštac sa temom niškog repa i činjenice da će mi tekst o muzičaru i urbanom filozofu Infamousu postati čist panegirik, odustajao sam mnogo puta od bilo kakvog javnog stava.
Skupština Grada Niša odbila je sa gnušanjem predlog izvesnih nezrelih političara i neprijatelja ove zemlje koji su hteli da našu decu liše mogućnosti da svake godine dobiju nove udžbenike, najnovija prefarbana izdanja te da uskrate roditeljima mogućnost da obraduju svoju decu kupovinom novih udžbenika uoči početka školske godine.
Režim pod pritiskom. Ovim rečima bi mogle da se objasne odluke vladajućeg režima prethodnih dana – politička hapšenje protestanata koji su na ulicama želeli da ukažu na korupciju vlasti koja je dovela do ubijanja 15 osoba u Novom Sadu, ostavke funkcionera vladajuće kaste, hapšenje odgovornih za pad nadstrešnice među kojima je i bivši ministar, i na kraju puštanje na slobodu pojedinih uhapšenih protestanata.
Svojevremeno me je, u razgovoru za novine, profesorka dečije psihologije na Filozofskom fakultetu upoznala sa zanimljivom temom svog naučnog rada (parafraziram): loš uticaj fenomena barbi lutaka na odrastanje devojčica. Barbi uživa u luksuzu – skupa (čitaj: kič) odeća, skupi automobili, bogati dečko… Sve u svemu, kako tada reče moja sagovornica, tako se od malih nogu kod devojčica razvija pogrešan sistem vrednosti, promovišu pogrešni uzori, i u krajnjem, tako se odgajaju sponzoruše…
Privatni auto-prevoznici i vlasnici autobusa zatražili su od niškog MUP-a da zabrani prosvetnim radnicima da njihovim autobusima odlaze na protest u Beogradu. Kažu da vozači ne mogu da podnesu toliki broj nastavnika na jednom mestu, neprestano pričaju (fizika, hemija, biologija, a naročito matematika), te izazivaju kod vozača ozbiljne psihosomatske smetnje što je potencijalno opasno u vožnji. Druga situacija je kad voze decu na ekskurzije, ipak je to manje opasno!
Poznavaoci (ekonomske) istorije dobro su upoznati sa „zlatnom groznicom” koja je tresla Ameriku, Kanadu, Australiju i Južnu Afriku u 19. veku. Dva veka kasnije svedoci smo nove „groznice”, ovoga puta litijumske, i to usred Evrope. Zahvaljujući razvoju tehnologije, na teritoriju Srbije, „koja leži na 200 milijardi dolara rudnog blaga”, kako je to maja ove godine objavio NIN, sjatiše se brojne rudarske i druge multinacionalne kompanije u potrazi za tim „prokletim profitom”.
Ljubezni braćo Amerikanci, najprvo iskam da vi reknem jedno golemo fala, što ni barabar s’s žuto sirenje, Trumanova jajca i prašak za mleko, ispratiste i loptu za tuj košarku. Dok je svet i vek, mi će vi alalimo za taj sevap i će ve blagosiljamo: „Gospode daj gi da si izaberu prisednika a da se ne potepaju“.
Mnoge stvari koje su suprotne interesima građana mogu se provući ispod radara. Neke se čak mogu predstaviti kao pozitivne. Boris Tadić je svojevremeno izbore 2008. godine dobio na osnovu potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je devastirao srpsku ekonomiju. Ali reputacija Rio Tinta je tako loša, da je nemoguće ubediti građane da rudarenje litijuma nije opasno. Sa te strane je fascinantna upornost Aleksandra Vučića da se litijum kopa i pored masovnih protesta širom Srbije. Zašto bi neko čija karijera zavisi od popularnosti insistirao na najnepopularnijoj inicijativi koju pamtimo?
U čast Filmskih susreta ove godine, gospodin Predsednik najavio je javno, 400-to vanredno obraćanje građanima Srbije, koje će biti organizovano prenošeno na Trgu Kralja Milana, poslednje večeri festivala. Predsednik je obećao da će, za tu priliku, dramske pauze praviti posle svake druge, a ne , uobičajeno, posle svake treće rečenice, kako bi naglasio opasnosti koje prete Srbiji a od kojih će nas On sačuvati. Istom prilikom Predsednik će odabrati i proglasiti dobitnike glumačkih i ostalih nagrada na festivalu!
Na pitanje – „šta da radimo i da li i za koga da glasamo“ čak ni na dan prethodnih izbora nisam imao jasan odgovor. Ipak, glasao sam jer Niš volim više od sopstvene intuicije. U danima i mesecima posle nije nam mnogo stvari jasnije, lutamo svi zajedno, građani, opozicija. I možda bismo lakše podneli lutanje kad bismo znali šta nam je krajnji cilj.
Ako ste mislili da naslov automatski insinuira nešto i da nekome „lepi” etiketu, grešite. Sami ćete na kraju zaključiti. Prvo da vidimo šta je to igra diktatora.
“Izgubili su izbore, ali nema šanse da nam daju pobedu.” Ovako je započeo i završio analizu izbora u Nišu jedan dobar majstor, još bolji čovek, prijatelj. I to je to. To je kraj te priče. Kraj mogućnosti da ovaj grad proba, samo proba, da bude tihi plamen slobode ostatku Srbije. I možda još važnije – da njegova deca, kao i beogradska, imaju besplatne udžbenike. Ne, to je kraj. Sad će letovanja, evropsko prvenstvo u fudbalu, probali smo – nisu dali, će istrpimo. Pokušao sam da mu objasnim zašto ne moramo, ali i njemu i samom sebi sam zvučao previše ostrašćeno.
Rezultati lokalnih izbora u Nišu doveli su do toga da formiranje vlasti u velikoj meri zavisi od manjinske Ruske stranke koja će svoje mesto u Skupstini dobiti na osnovu veoma specifičnog – nedemokratskog zakona.
Niš je nekako uvek imao kvalitetne bendove i muzičare ali je u proteklih par decenija posebno isprednjačio sa svojom hip-hop scenom i to na regionalnom nivou. Glavni rasadnik niških hip-hopera je naravno Durlan, kraj ’’sa one strane’’ reke, specifičan zapravo po ničemu posebnom u odnosu na ostale krajeve grada osim po toj fami da je poseban, čitaj gori od ostalih. I upravo tu možda leži razlog dobre podloge za hip-hop kulturu koju pre svega karakteriše iskrenost izraza i spremnost da se u odumiranju rokenrol pogleda na svet, neko drugi lati nezahvalnog posla rvanja sa olinjalim ili lažnim autoritetima u društvu.
Primih vest da se u ponedeljak smirio Dragoslav Manić Forski, lužnički Turgenjev, dosledni beležnik tragova “suvišnih ljudi” jugoistoka naše davno već rasklimane i trošne kuće, istrajni zavirivač u njihove namučene duše.
Braćo Nišlije i sestre Nišlike, čeprkam onomad po ovej moje artiške što sam gi pisuvaja od naš si Niš, od naši si Nišlije, od naši si adeti, merakluci i sojt’rluci. Iskam da gi proberem, pa da najubave turim u jed’n sand’k i skutam u niki budžak na tavan. Ubavo znajem da će ga nađu unučiki i paraunučiki k’d se ukaču na tavan da iskaju kude je deda skutaja zlato. Ako bre, nek vidu deca k’ko je bilo u onoj vreme k’d smo imali majku i tatka a ne roditelja 1 i roditelja 2 , k’d se znalo koj je muško a koj je žensko i k’d smo misleli s’s naš si pamet a ne s’s veštačku inteligenciju.
VladicaKoliko ja vidim Niš će dobiti još jedan ginisov rekord po građevinskim radovima.
Novi pokušaj Ministarstva da završi Studentski dom u Nišu započet još 2009. godine
Čitalac
