Da li je Srbija ekonomski napredovala na putu ka EU?

Više od decenije, krajem svake godine, Evropska komisija (EK) objavljuje (godišnji) izveštaj o napretku Srbije. Pre samog objavljivanja, kao da se (politički) duhovi u vlasti i opoziciji uznemire. Šta će reći EK ove godine – svi se pitaju?

No, šta god da je rekla, a rekla je mnogo toga pametnog, primetan je sličan obrazac ponašanja domaćih političkih elita u celom periodu. On se svodi na sledeće: dok aktuelna vlast preuzima pozitivne delove iz izveštaja i plasira ih domaćoj javnosti, dotle opozicija "vadi" negativne delove i ubeđuje građane kako vlast ništa ne valja. Da li je Srbija napredovala na svom evropskom putu ili ne, da li su preuzete reforme urodile plodom, šta nije urađeno i šta treba popraviti, ide u drugi plan pred potrebom da se maksimizuju glasovi ionako osiromašenog naroda, podložnog manipulaciji.

No, nezavisno od ponašanja političara, nameće se pitanje: da li je Srbija zaista napredovala na putu ka EU prema poslednjem Izveštaju? Da pokušamo da damo odgovor, kada je reč o ekonomiji.

U prvom segmentu, malo nas hvale, malo nas kude, a u suštini nas tapšaju po ramenu da izdržimo u naporima ka izgradnji tržišne privrede. Prvo, za smanjenje budžetskog deficita (za laike, ono bolno "kresanje" plata i penzija), naš Veliki brat (EK) kaže: "Bravo, ali nastavite, bez opuštanja, ako ste počeli da štedite, onda štedite dugoročno". Jes’ da naš narod to ne shvata, ali šta je tu je, ako Premijer kaže da je to važno, onda jeste. Drugo, pohvale idu i na račun Narodne banke Srbije, jer se stara da nam svake godine "cene ne skaču za vrat". Generalno, naš finansijski sektor dobija dobre ocene. Treće, podrška stiže i za one stvari kojima se Premijer često hvali u medijima, a koje verovatno običan čovek, kada pogleda u svoj džep, ne razume. Hajde da prevedemo na običan jezik: malo smo povećali proizvodnju, malo smo snizili nezaposlenost, malo smo počeli više da izvozimo i malo su povećane investicije. Uz to, nismo ni načeli devize koje čuvamo u slamarici (devizne rezerve). 

Iako smo konačno počeli da štedimo, Veliki brat nas podseća na našu nevaljalu prošlost kada smo trošili i šakom i kapom, te da treba još više da se "stisnemo". Niko ne voli da ga neko podseća na (sadašnje i prošle) grehove, ali aktuelna vlast to efikasno rešava prebacujući krivicu na prošlu vlast, a prošla vlast na vlast pre nje, i tako u nedogled u prošlost dok je ne transportujemo na naše daleke mitološke junake. Zato mi volimo istoriju – služi nam kao smetlište svih naših grehova!

E sad, stalno nam stižu packe za one stvari koje nikako ne umemo da ispravimo ili to radimo traljavo. U pitanju je institucionalni i regulatorni okvir. Tu nas savetuju: "Ne donosite prebrzo zakone i, aman, poboljšajte njihovu primenu; uredite te sudove da konačno budu efikasni; znamo da je to relikt prošlosti, ali pokušajte da prodajete proizvode na belo i tražite ponekad račun u prodavnici; prestanite da gušite privrednike raznim nametima ("danak u krvi" odavno je ukinut)". Na kraju sledi lekcija (pošto smo više od pola veka učili pogrešno) o prednostima tržišta nad državnom regulacijom, i stižu ćuške za regulisane cene, za nejavno trošenje para poreskih obveznika na razne gubitaše, za preuzimanje dugova "raspusnih direktora" raznih javnih preduzeća, itd.

U drugom segmentu, loš đak ne dobija ćuške i packe, nego ide u ćošak za kaznu. Koji su to grehovi za tako jaku kaznu? Prvo, pošto nismo gledali, ubuduće da gledamo emisiju na RTS-u "Vreme je za bebe". Usput da pročitamo i po koju knjigu, po mogućstvu stručnu, a naši učitelji, nastavnici i, naročito, profesori da odu na neki seminar o interaktivnoj nastavi ili aktivnom učenju. Iako se tako ponosno hvalimo da smo pametni, nije loše da decu malo funkcionalno opismenimo, da ih naučimo da donose odluke i da rešavaju probleme. U suprotnom, odoše u "pečalbu", ko što odavno i čine. A nauka, ona je, po običaju, pored kulture, na najnižoj lestvici u izdvajanju novčanih sredstava iz budžeta, a naši naučnici, zagledani u sebe, neće ni da sarađuju sa privrednicima, a ni ovi drugi sa njima. U celoj priči, fakulteti "štancaju" diplome, a studenti kad krenu da rade (ako uopšte i krenu) "opet sve iz početka". Bitan je ishod (diploma), a ne znanje ili veštine. Očito, nova društvena pojava u Nacionalnom parku Srbija: "diplomanija"!

Da ne bude sve tako crno, ima i lepih stvari: tehnološki smo se opismenili, dve trećine stanovništva ima pristup internetu, čak se polako razvija i elektronska uprava. One famozne strane direktne investicije se povećaše, a građevinski sektor beleži rast. Ono jes’ da je gro ljudi zaposleno u sektoru usluga, a ne proizvodnje, i najčešće kod malih i srednjih preduzeća koja posluju u uslovima neizvesnosti, visokih dažbina i skupog kreditiranja. Zato se naša država postarala da državna preduzeća ništa od ovog ne osete. Ona su i dalje zaštićena ko "beli medvedi"!

Konačno, ta ista EU, koju tako zdušno "pljujemo" kad god se ukaže prilika, i od koje se tako uporno okrećemo, naš je najveći trgovinski partner i najveći izvor stranih investicija. To se i može razumeti, jer ipak je nama "mozak na Zapadu, a srce na Istoku". A iza toga stoje samo dve (puste) želje našeg čoveka: da vozi "mercedes" i pusti "Kalinku" na CD-u!

Prema tome, još puno toga treba uraditi na planu ekonomije da bi građani osetili vidno poboljšanje životnog standarda. Mesta manipulacijama zaista nema, vreme je da se radi!