Diskriminacija sui generis

U nervoznom iščekivanju predloga imena novog srpskog premijera, kao po običaju, strasti se uzburkaše i počeše da sevaju varnice. Vatru je ovoga puta zapalio dovitljivi i lucidni Jagodinac, svima nama dobro poznati Palma.

Kako bi ubrzao proces izbora premijera i preko medija sugerisao našem novom predsedniku šta o ovoj temi misli „tradicionalna i konzervativna Srbija”, naš trgovac Jovanča Micić iz Jagodine hrabro i bez pardona (a kako bi drugačije) izjavi: „Na mesto premijera treba da dođe srpski domaćin”, a povrh svega, dodaje „i obavezno da ima decu”.

Zaključujemo, argumentum a contrario, da premijer Srbije ne sme da bude neko ko nije „srpski domaćin”, i ko nema porod, čime se otvara nekoliko dilema.

Prvo, šta se tačno misli pod izrazom „srpski domaćin”, jer se ipak ovaj pojam različito definiše u različitim delovima Srbije. Pretpostavljam da je Palma pošao od sebe – a od koga bi drugog, jer ipak je on „glavni baja” u Jagodini i širem okruženju, možda i u celom pomoravskom okrugu. Dakle, dolazi u obzir samo neko ko liči na Palmu. Drugo, poznati Moravac nam ne reče koliko dece budući premijer mora da ima, i da li u obzir dolaze i ženska deca. Ovo je jako važno pitanje, ako uzmemo u obzir to da se, po starom srpskom običaju, ženskoj deci i dalje tepa: „ti si ćero tatin sin”.

Na osnovu navedenog možemo zamisliti oglas za premijera sledeće sadržine:

„Raspisuje se konkurs za izbor premijera radi zasnivanja radnog odnosa u trajanju od četiri godine. Opšti uslovi:

1. da je srpske nacionalnosti;

2. da je domaćin-čovek;

3. da ima dece, i to što je moguće više.

Poseban uslov: ako ima samo jedno dete, obavezno da je muškoga roda.

Pravo da se prijave na konkurs imaju svi pripadnici srpske nacionalnosti, ali prednost pri izboru dajemo onome koji je detinjstvo proveo pored Morave i sa izrazitom osobinom lokal-patriotizma.“

Ovim se otvara par pitanja. Prvo, koga sve možemo podvesti pod tradicionalce i konzervativce u zemlji Srbiji? Drugo, da li se Palminom „zapaljivom izjavom” neko diskriminiše?

Hajmo redom. Konzervativan je onaj čovek koji poštuje stara shvatanja ili odnose. On je posebno zainteresovan za očuvanje tradicionalnog braka i porodice sa puno dece. Ima li tu nečeg spornog? Naravno da nema. Potpuno legitimno i razumno! Ali kada dođemo do pitanja pripadnosti ovoj kategoriji ljudi, e onda tu možemo naći „i Kurtu i Murtu”. Posebno bode u oči to da se ova vrednost koristi u političke svrhe. Jednostavno, dodvoravanje glasačima vodi maksimizaciji glasova, a kud ćete naći bolji instrument podilaženja biračima od zalaganja za porodicu. Još kada tome dodate i decu (poznato je da ona imaju posebnu afekcionu vrednost kod nas, ali ne samo kod nas!), onda politička propaganda dobija svoj puni sjaj!

U vezi s ovim je i pitanje: da li mi zaista možemo, na početku 21. veka, da tražimo da premijer ima opisane kvalifikacije, kao što je to možda nekada u prošlosti bio slučaj?

Zamislite da neko traži da premijer ima potpuno drugačije kvalifikacije: da je neoženjen (ili ne daj bože neudata) i bez dece. Kakve bi bile reakcije? Upravo je ovo pitanje odgovor na primedbu da uskraćivanje slobode govora (u našem slučaju, uskraćivanje Palmine slobode) vodi totalitarizmu, demokratskoj tiraniji, ili ne znam čemu još ne. Dakle, nije Palmina „zapaljiva izjava” pitanje slobode govora, nego je pitanje poštovanja civilizacijskih vrednosti, od kojih jedna glasi: ne možeš baš sve da kažeš, ili kaži, ali vodi računa o posledicama svojih reči.

U pitanju je odgovornost za izgovorenu reč i poštovanje pravila pristojne komunikacije i ponašanja! Insistiranje na drugačijoj postavci stvari jeste klasična zamena teza, zarad proturanja svoga stava kao dominantnog, u stilu: „vi ćete meni da uskratite da kažem šta mislim, e ne može”. Iako u ovom stavu ima nečeg detinjastog (ujedno i simpatičnog), ipak bih onima koji ga podržavaju preporučio da se stave u ulogu ljudi, u braku ili van braka, koji, iz ma kog razloga, nemaju dece. Ako mogu, naravno!

Ova polemika, implicitno, zapravo zaoštrava sukob različitih vrednosnih sistema u Srbiji. Jednog sistema koji kaže: ja ću tolerisati ljude različitih preferencija i stavova, i usprotiviću se diskvalifikaciji bilo koga prema određenom obeležju. Jednostavno, ja ću poštovati drugog čoveka! I drugog sistema (čijih predstavnika ima i među „tradicionalistima” i među „modernistima”) koji bi da nametne svoje vrednosti kao univerzalno važeće.

U središtu prvog sistema je čovek, dok je fokus drugog sistema kolektivna forma, u vidu porodice, nacije, države. Iako ja verujem da samo pomirenje ovih individualnih i kolektivnih težnji vodi razvoju i pojedinca i grupe, s druge strane, znam gde živim i znam da će proći još mnogo vode Moravom, a Boga mi i Nišavom, dok se to ne desi. Do tada, hajde bar da poštujemo one propise koji nas obavezuju na određeno ponašanje, a jedna od tih obaveza jeste da ne smemo da diskriminišemo nikoga prema ličnom obeležju, ma kakvi motivi da stoje iza toga!

I za kraj, čisto podsećanja radi, za funkciju premijera bitna je samo i jedino stručnost, uz posedovanje organizacionih veština, ali dovitljivi Palma sve zamrsi!