(Naša) igra diktatora

Ako ste mislili da naslov automatski insinuira nešto i da nekome „lepi” etiketu, grešite. Sami ćete na kraju zaključiti. Prvo da vidimo šta je to igra diktatora.

U ovoj igri, jedno lice treba da odluči koliko će dati drugom licu prethodno definisanu fiksnu sumu. Recimo, Igrač 1 treba da odluči koliko će od 10 evra dati Igraču 2. Trik je u tome što ako Igrač 2 odbije ponudu, oba igrača ostaju bez ičega. Da li se igraču 1 (Diktatoru) isplati da ne dâ ništa, ponudi nisku sumu ili dâ fer ponudu?

Istraživanja pokazuju da Igrač 1 uglavnom nešto daje, a Igrač 2 često odbija “nisku ponudu”. To pokazuje da ljudi nisu samo maksimizatori, nego da imaju i druge motive, kao što su pravičnost ili uzimanje u obzir krajnjih posledica svoje odluke.

Ako uprošćenu formu ove igre primenimo na poslednja dešavanja u vezi sa izborima u Nišu, šta možemo očekivati? Igrač 1 je vlast oličena u Jednom Čoveku. Igrač 2 su građani Niša koji su jasno iskazali svoje preferencije na izborima. Da li će Igrač 1 ponuditi nešto i iskazati ponašanje koje nije samo maksimizujuće i vođenom sopstvenim interesom?

U prvom scenariju, Igrač 1 ne nudi ništa, sve uzima za sebe, ponaša se kao pravi Diktator! To znači da ignoriše građane i njihove potrebe. Mogući ishodi su: pobuna, ljutnja, jačanje želje za kaznom, inaćenje!

U drugom scenariju, Igrač 1 nešto daje, ali je to nezadovoljavajuće za Igrača 2, te on odbija ponudu. Oba igrača ostaju bez ičega, i “agonija se produžava”.

U trećem scenariju, Igrač 1 daje “fer ponudu” Igraču 2, i igra se završava. Koja je to fer ponuda?

Iz ugla građana Niša, to je samo i jedino “priznanje poraza u Nišu”! Sve brojke, sve matematike, svi osećaji ukazuju samo na jedno: u Nišu dominantno vlada nezadovoljstvo kako se upravlja državom i Gradom i kako se tretiraju građani. A kako se tretiraju?

Prvo, građani Niša jasno su pokazali da više ne žele da ih neko gleda “sa visine” ni u Nišu ni iz Beograda. Građani Niša su pokazali da nisu na prodaju, te traže dve stvari:

1) jednakost sa drugim građanima Srbije, a naročito sa Beograđanima (bilo da su u pitanju visina plate, besplatni udžbenici, “značajne investicije”, zdravstvene usluge, ili sl.),

2) poštovanje. Građani Niša su celoj Srbiji, a naročito Beogradu, poslali jasnu poruku da ne nude samo “ćevape”, nego i “slobodu” za koju su se sami izborili. Opština Medijana je prva slobodna opština u Srbiji! Ako ne verujete, izvolite, dođite, prošetajte se i nadišite se “slobodnog vazduha pored Nišave”.

Građani Niša su pokazali da imaju kičmu i samopouzdanje! Oni su u igri diktatora pokazali da sada neće da prihvate ni ponudu “fifti-fifti”, već traže mnogo više! A to čine, jer im je dozlogrdilo da ih potcenjuje “nevidljiva sila iz Beograda” i “marionetska ruka iz Niša”.

Građani Niša su pokazali PRKOS, a ako baš hoćete i INAT, jer su spremni i da pretrpe štetu kako bi se izborili za:

1) poštovanje narodne volje i rezultata izbora,

2) jednak tretman sa “osovinom BG-NS”,

3) mogućnost i perspektivu razvoja Grada Niša i Jugoistočne Srbije!

Ako centralna vlast to neće da čuje, ili ignoriše zahteve građana Niša, neka se spremi za razne scenarije, koje ni igra diktatora ne može da predvidi. I dok čekamo rešenje igre, možemo biti ponosni na sebe, između ostalog, jer smo proširili turističku ponudu Grada Niša:

„DOBRO DOŠLI U NIŠ! OSIM TVRĐAVE, ĆELE-KULE, ČEGRA ILI NIŠVILA, NUDIMO I SLOBODU”! Malo li je?!