Negativnost i američki izbori

Retko koji događaj je poslednjih godina privukao toliku pažnju svetske javnosti kao nadolazeći predsednički izbori u Americi. Svetski mediji, kladionice, obrazovani i neobrazovani građani, maltene svi, licitiraju ko će odneti pobedu: Klintonova ili Tramp.

Očekivanja svakim danom rastu, napetost se povećava, a glavni junaci pucaju iz svih oružja. Više se ne zna sa koje strane i na koji način će jedan udariti drugog. Na površinu isplivava priča o "prljavoj" prošlosti, o negativnim crtama ličnosti protivkandidata, padaju teške reči, svetska scena se pomalo zabavlja i počinje da navija za jednog ili drugog "gladijatora". Čak se i poznati glumac De Niro javno suprotstavio Donaldu Trampu prilično sočnim rečnikom. Ko će 8. novembra 2016. godine od njih pasti, pitanje je sad?

U Srbiji, ništa drugačije. Mediji svakog dana izveštavaju o izborima u SAD, analitičari analiziraju, daju prognoze i predviđaju šta će biti ako pobedi ovaj ili onaj kandidat, a javnost potajno ili javno navija, a za koga bi drugog, nego za Trampa. Ipak je on po temperamentu i karakteru bliži homo balcanicusu: egocentričan, nepredvidiv, kapriciozan, a pri tom sve to radi sa velikom dozom, za prosečnog Srbina, neodoljivog šarma. A, Hilari? Kao hladna, proračunata i beskompromisna, sa mužem nevernikom (što i nije neki problem) koji je bombardovao našu zemlju, teško da može doći do srca našeg čoveka. Suočen sa ovakvim izborom, naš čovek nema o čemu da razmišlja.

Postavlja se pitanje: otkud tolika zaokupljenost svetske i domaće javnosti ovim izborima, maltene kao sudbinskim? Drugo pitanje proizilazi iz prvog: zbog čega se kao nikada do sada koristi toliko prljava i bestidna kampanja, koja ruži sliku demokratskog američkog naroda?

Ne osporavajući važnost izbora u Americi i reperkusije koje će imati na svetsku političku scenu, odgovor na ova pitanja nalazi se u načinu na koji birači donose odluku da poklone poverenje određenom kandidatu. Naime, brojna istraživanja su dokazala da pojedinci, generalno gledano, pridaju veću važnost i težinu negativnim stvarima, poput negativnih emocija, misli ili događaja (negativity bias). Drugim rečima, događaji negativnog karaktera imaju snažniji uticaj na ponašanje ili sposobnost rasuđivanja pojedinca nego pozitivni događaji istog intenziteta. U političkoj areni, ova sklonost pojedinca, sada u ulozi birača, posebno dolazi do izražaja. Oni su snažnije motivisani da glasaju protiv jednog kandidata zbog prisustva negativnih informacija, nego za nekog kandidata zbog prisustva pozitivnih informacija. Negativne crte ličnosti su u fokusu pažnje prosečnog birača, to je ono što njega interesuje. Setimo se samo izbora između Miloševića i Koštunice – to je bilo glasanje više protiv, a manje za.

Ako već znamo šta motiviše birače, a to stručnjaci koji stoje iza predsedničkih kandidata u Americi i te kako znaju, onda je jasno zbog čega se politička borba pretvorila u surovi rijaliti šou svetskih razmera. S druge strane, ulog u ovim izborima je veliki, previše je tu interesnih grupa koje stoje iza jednog ili drugog kandidata, i puno je novca uloženo da bi se stvari prepuštale slučaju. Dakle, na ovim izborima pobediće onaj kandidat koji će javnosti servirati jasnije i ubedljivije više negativnih stvari o protivkandidatu.

A naš čovek, zašto je on toliko zaokupljen ovim izborima i zašto pledira za Trampa? Odgovor opet leži u sklonosti ka negativnom, koja se, u našem slučaju, manifestuje u pamćenju jednog traumatičnog događaja s kraja 20. veka: bombardovanja "milosrdnog anđela". Glavni krivac je Bil Klinton, a njegova žena, budući da nosi njegovo prezime, a pri tom mu je jako privržena, pre svega, zbog oprosta (stvarnog ili proračunatog?) grehova, jednostavno nije izbor za našeg čoveka. Otuda tolika fascinacija Trampom, pored njegovih drugih poželjnih karakteristika.

Sve u svemu, negativnost obeležava američku izbornu kampanju, koja će dan posle izbora (9. novembra 2016. godine) ispariti kao dim posle vatre. Ko god da bude predsednik SAD, spoljna politika neće i ne može pretrpeti radikalnu transformaciju, tako da će se sva očekivanja svetske javnosti svesti na razumnu meru.

A naš čovek? Onaj koji je dobro prognozirao pobednika na kladionici biće zadovoljan, a svi oni koji su očekivali promenu odnosa američke spoljne politike prema nama, pre svega, u pogledu Kosova i Metohije, ili drugih nama važnih stvari, biće manje ili više razočarani. Nema tu nekih velikih promena! Ups, možda sam i ja sklon negativnosti!