Baklje obasjale palanačku politiku

Prvi su svoje kandidature za predstojeće izbore u Nišu predali članovi Srpske napredne stranke.

Hvalili su se danonoćnim radom kako bi prikupili potpise na vreme i tako sebi obezbedili broj 1 na izbornim listićima. Uz maksimalan angažman notara i organizovanoj akciji po mesnim kancelarijama u tome su uspeli.

Liste su predali veče nakon što su izbori i zvanično raspisani. Doterini i našminkani, sa kutijama u rukama, ušetali su pred gradsku i opštnske komisije.

Ipak, jedan detalj se razlikovao na Panteleju - put nosačima kutija i stranačkim funkcionerima osvetljen je bakljama. Baš kao što su baklje nekada pokazivale put županu Stefanu Nemanji i caru Fridrihu Barbarosi kada su se pre nekoliko vekova sreli u niškom hramu Svetog Pantelejmona.

Međutim, razlika je u tome što sada imamo ulicu, asfalt i osvetljenje, pa baklje više nisu potreba, nego navijački rekvizit koji je čak zabranjen i na stadionima.

Od kada je to predaja izbornih lista postala navijačka priča? Sportska sigurno nije.

Prema svedočenju poverenika Zvezdana Milovanovića listu Danas, naprednjaci sa bakljadom nisu stali na Panteleju, već su nakon uspešno završenog posla u komisijama otišli na bedem niške Tvrđave.

Rešili su da predsedniku svoje stranke Aleksandru Vučiću čestitaju rođendan, a kako drugačije, nego onako kako jedino znaju - bakljadom.

Svetlela je Tvrđava dok su se čule propagandne pesme, a neki kažu da se pevalo i “Danas nam je divan dan”.

Skup niije bio prijavljen, priznao je Milovanović. Bakljada takođe, ali niko nije reagovao na to, jer zaboga - baklje su, vidi se na slikama u koje su novinari imali uvid, držali ljudi u odelima. Gradski funkcioneri. Baš oni koji bi to trebalo da spreče.

Kasnije se slavlje nastavilo u novim i raskošnim prostorijama naprednjaka gde je u velikoj sali priređena slavska trpeza.

Jedan od najpoznatijih niških sociologa Nikola Božilović bavio se u svom radu Teze o Konstantinoviću: Duh palanke u savremenoj kulturi Srbije upravo delom Radomira Konstantinovića Filosofija palanke.

U jednom delu Božilović navodi udvorištvo (podaništvo) i laskanje kao udvoričku strategiju prema vlastima i vlastodršcima zarad lične koristi, kao deo mentaliteta naših ljudi, a sve u kontekstu palanačkog i čaršijskog duha.

Bakljada na Tvrđavi u slavu rođendana njihovog naprednjačkog vođe nije ništa drugo do definicija iz Božilovićevog dela. Definicija palanačkog mentaliteta koji je, pored udvorištva, oličen i kroz kolektivizam i grupisanje, koji se ogleda u promovisanju tog čina.

Mnogi su bili ponosni što su bili deo te jeftine predstave u centru Niša i time se hvalili na društvenim mrežama.

Svetlost baklji na Tvrđavi, te noći i koji sat ranije u koloni koja je predavala izbornu listu, nije osvetlela bolju budućnost Srbije za svu našu decu, kako naprednjaci vole da kažu, nego je obasjala palanku i kasabu.

To je gorelo pred očima onih koji su vitlali bakljama sa bedema i pevali udvoričke pesme, iako su zapravo gledali u grad.

Gledali su u carski grad Niš, ali toga nisu svesni. Bojim se da nikada nisu ni bili. Niti će, nažalost po sve nas, ikada biti.