Bruka i bes

Ukoliko bismo jednom rečju definisali nedavno završeni konkurs za izbor direktora niških preduzeća, ta reč bi bila - bruka. Ono što preživljavamo ovih dana sa izgorelim kolima funkcionera, dok oni sumnjaju da su požari podmetnuti, nije ništa drugo do nečiji - bes.

U poslednjih 10 godina ne pamtim da je ijedan konkurs, za bilo koju funkciju u javnom sektoru, izazvao toliku polemiku i podelu u javnosti, ali i vladajućoj većini, kao ovaj nedavno završeni. Diskutabilna stručnost komsije, njena zatvorenost i netransparentnost, predlaganje kandidata koji ne ispunjavaju uslove, sa sumnjivim diplomama i radnim iskustvom, odugovlačenje Gradskog veća, a onda i protivzakonita izmena predložene odluke komisije i odlučivanje o imenima direktora na Gradskom odboru SNS, dovoljni su dokazi da su građani Niša prethodnih meseci videli jednu bruku aktuelne političke garniture koja upravlja gradom.

Dok se sve oko konkursa kuvalo, mogle su da se čuju priče da su pojedini, sada već bivši direktori, navodno davali na hiljade evra pojedincima koji bi mogli da lobiraju, verovatno stranački, za njih i njihov ostanak u fotelji javnog preduzeća. Iako bi konkurs trebalo da bude potpuno nestranački, pričalo se i da su zbog neslaganja oko kandidata “zaratili” poverenik SNS za Niš Zvezdan Milovanović i gradonačelnik Darko Bulatović, kao i da je na kraju sve to razrešio predsednik Izvršnog odbora SNS Darko Glišić, pa su tako direktori niških preduzeća, opet navodno, izabrani u Beogradu.

I taman kada su direktori izabrani i strasti se malo smirile, buknuo je automobil zamenika gradonačelnika Niša Miloša Banđura. Nije prošlo puno, a goreo je i auto novog direktora “Tržnice”. I jedan i drugi sumnjaju da im je požar podmetnut i da to ima veze sa konkursom, a posebno se Banđur isticao kritikama o radu komisije i pojedinih kandidata. Ako se utvrdi da su požari podmetnuti, onda je to zaista nečiji bes. Moguće onih nezadovoljnih, koji su davali pare da bi zadržali fotelje, a nisu uspeli. Šta se tačno desilo, pokazaće istraga. Valjda.

Ali šta nam zapravo pokazuju pomenuti “bruka i bes”?

Pored toga da je vladajuća većina potpuno izgubila kompas, što potvrđuju i nedavne izjave socijaliste i direktora Kliničkog centra Zorana Radovanovića o “udaru na državu”, opisani događaji pokazuju i da trenutno najjača stranka - SNS, kao politička organizacija nije sposobna da donosi važne odluke koje se tiču građana Niša. Sveprisutno uplitanje stranke u odluke izvršne vlasti očigledno doživljava kulminaciju. Da se ne vraćamo u prošlost i međusobne netrpeljivosti i svađe niških naprednjaka, kao i činjenice da od osnivanja nisu imali unutarstranačke izbore, bruka oko izbora direktora je samo jedna od afera i najveći kamen na koji su se sapleli.

Još opasnija stvar je to, pod uslovom da su funkcionerima zaista zapaljeni automobili, što oni sumnjaju da postoje pojedinci iz njihove stranke koji se osećaju toliko moćno da mogu da idu po gradu i pale tuđa kola. A to je već opasno po sve građane Niša, jer pokazuje lično poimanje moći i izvrnuto stanje svesti pojedinih političara, koje zapravo i biraju i plaćaju građani. Pride, niko se ne bi usudio da radi tako nešto bez uporišta među onima koji su dužni da sprovode red i zakon. To je još opasnije po građane, jer onda nemamo ni “D” od države, pa su svi koji nemaju "jaka leđa” ili partijsku knjižicu, jednostavno ostavljeni na vetrometini.

Ako se dotaknemo romana “Buka i bes”, čuvenog nobelovca Vilijama Foknera, sa čijim sam se naslovom poigrao u ovom tekstu, videćemo da se tamo kroz četiri poglavlja, između ostalog, opisuje i propast nekada moćne porodice Kompson. Takođe, Fokner je dao i zanimljiv lik Džejsona, koji predstavlja primitivnu i surovu klasu skorojevića koga pokreću novac i moć. Da bi sebi obezbedio materijalnu korist spreman je na sve.

Ukoliko, trenutno moćan, niški SNS nastavi da svoju politiku sprovodi uz bruku i bes, vrlo brzo će sami, unutar porodice, doći do četvrtog, poslednjeg poglavlja. Jedina razlika je u tome što je Fokner opisivao događaje sa početka 20. veka, mi uveliko gazimo 21, ali izgleda da oni koji bi da odlučuju o sudbinama drugih, još nisu iskoračili iz prošlosti.

Mada, mene u celoj priči više zanima ko je niški Džejson?