Da nas manje zloupotrebljavaju, više da se smejemo

Pred kraj ove 2019. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je opet obećavao. Pričao je o platama. Ovog puta je izmislio novu disciplinu - Vučićev skok uvis.

Skakači uvis znaju da dva puta “napadaju” jednu visinu, a ukoliko se ti pokušaji završe neuspešno, poslednji, treći put lestvicu podignu još više u nadi da će to preskočiti i stići do medalje.

Upravo to je uradio i naš predsednik koji posle ko zna koliko puta, u periodu od 2012. do danas nije mogao da nas dovede do prosečne plate od 500 evra. Zato je sada podigao lestvicu na 900 evra, ali i sebi dao rok još 5 godina.

Ko bi mogao da poveruje da će to i ostvariti? Posebno ako tome dodamo činjenicu da plan “Srbija 2020”, koji podrazumeva tu obećanu platu, nije predviđen nikakvim zvaničnim dokumentom Vlade Srbije, Ministarstva finansija ili Fiskalnog saveta.

Jedino postoji na televiziji. I u predizbornoj kampanji.

Da, znam. Ima onih koji veruju. Ima onih koji misle da je i sada “zlatno doba” iako su im deca po belom svetu, a oni na birou ili u redu za narodnu kuhinju. Baš oni su, nažalost, najviše zloupotrebljeni, jer baš oni su najpodložniji svim ovim manifetlucima i igrarijama koje dolaze iz vrha vlasti.

I ne samo iz vrha vlasti. Pogledajte lokal, pogledajte Niš.

Gradonačelnik Darko Bulatović nam se predstavlja kao legalista, a i sam krši zakon ličnim novinarima koji mu “pomažu” na crno ili ko zna kojim drugim prestupima zbog kojih je i hapšen na Kosovu. Zalaže se za dijalog, a drži polusatne monologe za skupštinskom govornicom i po emisijama televizija bliskih vlasti.

Suprug načelnice okruga je, izgleda, najbolji pravnik juga Srbije, pa je samo on mogao da promeni javnu ustanovu za javno preduzeće. Da posle Gerontološkog centra posap nađe u EPS-u. A koliko vas je baš načelnicu Draganu Sotirovski, koja je uvela prijeme građana, pitalo za posao za sebe i/ili svoju decu i koliko ga je dobilo? I gde? U EPS-u čisto sumnjam. Možda u Juri.

Lider niških naprednjaka i nezvanični pretendent na mesto budućeg gradonačelnika Zvezdan Milovanović hvali se na društvenim mrežama kako raznosi humanitarnu pomoć po kućama, cepa drva i sadi stabla. Takođe, prima građane i zalaže se za nekakvu socijalnu pravdu dok sa bratom kupuje hotele, televizije i gradi zgrade i splavove po Srbiji. Poslednjih godina baš intenzivno. Slučajnost?

A zamislite tek neke “niže” funkcionere i njihove lične uspehe koji prolaze ispod radara.

Da, za njih ovo jeste “zlatno doba”, a svi mi kojima serviraju mitove o boljem životu u celofanu od svakodnevnih afera, jednostavno smo zloupotrebljeni kako bi se njihove privilegije održale. I ništa više od toga.

2020. je izborna godina. Kampanja je već krenula, a ja bih svima nama želeo da institucije, posebno nezavisne, počnu da rade svoj posao i da nas političari manje zloupotrebljavaju. To ćemo jedino uspeti ako više mislimo svojom glavom. Ako više gledamo u svoj novčanik i svoje okruženje, a manje u televizor.

Tada ćemo i više da se smejemo, jer ćemo shvatiti koliko su svi ti pokušaji da se pridobije glas istrošeni, neinventivni, prosti i često lažljivi. Već viđeni.

U tom političkom snopu zaključićemo jedno - da obe strane, i pozicija i opozicija, jure neki lični cilj, ali samo hladna glava će nam reći ko nas poštuje kao glasače, a ko nam se ruga.

A ako nam uzmu dostojanstvo i poštenje, šta će nam ostati i šta ćemo postati? Odzvanja mi pesma Auto-put, naviru one slike, ono kolo iz Obrenovca… Ne valja to, baš ne valja.

Zato misli svojom glavom i smej se. Makar i od muke.

I čuvaj obraz, jer on je večan. Sve ostalo je prolazno.