Demode načelnica

Radnicama beogradske Skupštine koje su protekle nedelje, i dalje ne znamo zašto, umesto policije sprečavale predstavnike Saveza za Srbiju da uđu u ovaj dom, podršku je dala i načelnica Nišavskog okruga i članica Glavnog odbora SNS Dragana Sotirovski.

Ona je tada na indirektan način rekla da novac pomenutom Savezu stiže “iz Evrope i sa dalekog Zapada”. Opozicionari valjda taj novac posle koriste za linč, silovanje i nasilje, jer su i dešavanja ispred beogradskog parlamenta tako okarakterisana od strane SNS i bliskih mu medija.

Ovom izjavom je načelnica pokazala koliko je zapravo demode kada u ovom trenutku koristi terminologiju “a la strani plaćenici” i ostale teorije devedesetih.

Posle svih javnih, ko zna da li ih je i koliko bilo tajnih, susreta Aleksandra Vučića sa Aleksom Sorošem, sinom Džordža Soroša, potpuno su u srpskom društvu deplasirane i besmislene teze “strani plaćenici”, “soroševsci”, “špijuni” i uopšte ideje “sumnjivog” finansiranja sa Zapada.

Tome u prilog idu i podaci da je Evropska unija najveći donator Srbije, a SAD najviše daje za srpsku vojsku. Sve lokalne samouprave sarađuju sa brojnim organizacijama zapadno od Srbije. Od USAID-a do švedske agencije SIDA koja trenutno radi na projektu izgradnje postrojenja otpadnih voda za Grad Niš.

Na kraju, i sam predsednik Vučić je nedavno u Aleksincu pozvao sve predsednike lokalnih samouprava “da traže pare od stranaca”, a njega lično savetuju ili su savetovali sve “tvrdi” zapadnjaci - Toni Bler, Franko Fratini, Gerhard Šreder, Dominik Štros-Kan, Alfred Guzenbauer.

Da li je onda, prema teoriji Sotirovski, Država najveći strani plaćenik? Ili je to možda Vučić?

Akcija podrške ženama koje su stale na branik prestoničke Skupštine, koja bi trebalo da bude otvorena za sve građane, očigledno je bila organizovana širom Srbije od strane SNS. Ipak, osim niških naprednjaka, nisam primetio da je neki drugi odbor tog dana izašao sa terminologijom iz perioda modernog mračnjaštva srpskog naroda.

Ako nema konkretne dokaze da navodno nasilje SzS zaista finansiraju zapadnjaci, što je malo verovatno, pored toga što je ispala demode, teško da je Sotirovski tom izjavom ostvarila neki drugi, viši cilj.

Možda jedino lični, a to je njena promocija kod radikalskog krila Srpske napredne stranke. Kod tog populističkog bloka koji se, verovatno, jedini i dalje “prima” na te priče o plaćenicima i izdajnicima. S obzirom na to da se spekuliše da unutar niškog SNS traje “borba” ko će biti kandidat za gradonačelnika za lokalne izbore koji nas čekaju dogodine, onda su ovakve izjave više nego jasne.

U prilog tome ide i nedavno istraživanje koje je, iznenada i bez jasnog povoda, objavila jedna lokalna agencija ili centar za ispitivanje javnog mnjenja. Ono je pokazalo da Nišlije navodno u fotelji gradonačelnika najviše žele da vide upravo Draganu Sotirovski. To je inače ona ista agencija čija istraživanja svake godine pokažu da, ako ne baš svi voditelji i prezenteri niških televizija, ali onda bar svi mediji treba da dobiju nekakvo priznanje.

Ta priznanja im je, gle čuda, prošle godine uručivala upravo Sotirovski.

Politička borba unutar stranke je legitimna isto koliko i borba sa drugim političkim opcijama. Istorijski je dokazano da su želja za napredovanjem ili želja za moći neukrotivi porivi.

Ali je istorija pokazala i da trula terminologija o parama sa Zapada i stranim plaćenicima duboko polarizuje i kontaminira društvo. Ostavlja razbijene i krvave glave i nesagledive posledice čak i po generacije koje dolaze.

I svakako ne služi na čast onome ko na taj način bije političke bitke.