Društvena kontaminacija i fatalne posledice

Tviter ratovi političara postali su svakodnevica u Srbiji. Od poziva na vešanje političkih neistomišljenika, preko brojnih uvreda žena do talibana i “matore žute kučke”.

Onima koji su na Tviteru ovo možda deluje normalno, ali i te kako postaje nenormalno ako se zna da te stvari pišu javne ličnosti - političari, glumci, funkcioneri, pa i premijerka Ana Brnabić.

Ljudi koji bi zbog svoje pojave, svog imena i prezimena, političke ili funkcije u društvu prvi morali da biraju reči, to ne rade, već se utrkuju ko će da bude sočniji u vređanju onog drugog.

Ipak, problem nije u društvenim mrežama. Takav rečnik u javnoj sferi se odomaćio pre nekoliko godina, kada su tabloidi zavladali prostorom informisanja. Raznorazni “epiteti” se pripisuju javnim ličnostima, političarima, pretežno opozicije, stranim diplomatama i neistomišljenicima uredništava tih tabloida koji su uglavnom bliski vlasti.

Izmišljaju se nadimci koji se kasnije koriste u svakom tekstu o toj osobi.

Da stvar bude gora, takav rečnik se preselio i u Narodnu skupštinu. Neko će sada reći da to postoji od kada su radikali u parlamentu. Da, to je tačno, ali ranijih godina nisu imali drugove koji bi im pomogli u takvom ”diskutovanju”, pa se sve završavalo na njihovim uvredama i kletvama. Sada su tu pojedini poslanici SNS, doduše bivši radikali, pojačani Marijanom Rističevićem iz Narodne seljačke stranke.

Poslanik SNS Marko Atlagić, na primer, u svakom svom izlaganju nabraja skoro sve opozicione političare imenom i prezimenom, ali i nadimkom koji je pokupio iz tabloida. Predsednica parlamenta Maja Gojković je pred milionskim auditorijumom više puta izgovorila reč “fuksa” jer je nju dan pre toga na Tviteru tako nazvao Sergej Trifunović.

Sve to završi u vestima brojnih televizija, a tešku artiljeriju iz svog vokabulara prema opoziciji neretko ispaljuje i onaj koji je najviše na malim ekranima - predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić.

Zna i opozicija da se revanšira, ali uglavnom na društevnim mrežama, gde im je i jedini prostor za delovanje. Prednjačio je jedan od osnivača Saveza za Srbiju Željko Veselinović, koji se nakon najnovijeg skandala povukao iz Saveza.

Svemu ovome se pridružio i zamenik gradonačelnika Niša Miloš Banđur (SNS) koji je na Tviteru vređao novinarku Senu Todorović. On je kasnije rekao da mu je žao i da je reagovao emotivno, ali ne treba puno da čudi njegova tabloidna retorika, jer je sličnu koristio i letos, pravdajući poklanjanje aerodroma Državi. Tada je, govoreći o ljudima koji protestuju protiv poklanjanja, baratao teorijama zavere i terminima kao što su “strani plaćenici” i slično.

Ipak, mi u Srbiji ne odstupamo od trenda populističkog režima u kojem živimo. Takav vid razračunavanja sa neistomišljenicima, reakcija na kritike i vođenje kampanja u medijima bliskim vlasti je karaktersitična za njih.

Tako je gradonačelnik poljskog Gdanjska, liberal Pavel Adamovič, bio meta tabloida pod kontrolom tamošnjih populista. Kampanja je trebalo da dokaže da je on korumpiran, ali je i pored pokušaja stvaranja loše slike o njemu, on imao podršku građana Gdanjska.

Takve kampanje i razračunavanja kontaminiraju društvo i potencijalno upropašćavaju mlađe generacije, ali imaju i teže posledice - Pavel Adamovič je ubijen pre nekoliko dana. Ubio ga je čovek nezadovoljan političkom opcijom kojoj je Adamovič ranije pripadao. On je odmah uhapšen.

Kampanja je bila vođena i protiv Olivera Ivanovića, lidera Građanske inicijative SDP iz Kosovske Mitrovice. I on je ubijen. Ni godinu dana kasnije ne zna se ko ga je ubio.