Državni praznik u stranačke svrhe

Kolona vozila simpatizera i članova Srpske napredne stranke prodefilovala je u ponedeljak u svadbarskom stilu niškim ulicama mašući srpskim zastavama pod obrazloženjem da obeležavaju državni paraznik Dan srpskog jedinstva, slobode i državne zastave.

Dok su građani mislili da se venčava “neko bitan” oni u kolima su verovali da slave, makar po imenu i datumu, bitan praznik.

Datum je svakako važan - 15. septembar, dan kada je probijen Solunski front i kada je država oslobodila i vratila svoju teritoriju.

Da, država, jer i dole u izgnanstvu, na Krfu, postojala je država. Postojao je parlament koji je zasedao i donosio zakone. Grci su poslanicima ustupili Narodno pozorište, dok je Vlada Srbije zasedala u hotelu “Bela Venecija”.

102 godine od oslobođenja od države zvanično imamo samo predsednika. Čoveka koji trenutno ima sve mehanizme vlasti, jer zakonski ne postoji Vlada, a parlament je delimično konstituisan, pa još nema ni predsednika. Samim tim nema ni zasedanja.

Predsednik je dogovorio, a možda i osmislio, državni praznik, koji nigde nije ni izglasan, ni upisan, a njegovi stranački simpatizeri su to obeležili svadbarskom kolonom vozila, vijorenjem zastave i trubljenjem.

Ukratko - dobili smo državni praznik bez države, ali za stranačke potrebe.

A potreban nam je baš takav praznik. Potrebno je jedinstvo više nego ikada. Potrebna je sloboda.

Jer to su nam, svesno ili ne, oni koji su iz kola mahali zastavom, i oni koji su ih tamo poslali, malo po malo oduzimali prethodnih godina. Podelili su društvo na podobne i nepodobne, patriote i strane plaćenike, prvosrbijance i drugosrbijance, probudili podelu na komuniste i četnike, na naprednjake i žute. Puno je podela, pa je jedinstvo nasušna potreba.

U svim tim podelama zaturila se negde i sloboda. Pa je tako i izgovorena reč postala skupa. Drugačije mišljenje od onoga što promoviše vrh stranke i države, još skuplje. Bavljenje politikom iz opozicionog spektra i kritički pristup u medijima najskuplji. Doživeli smo da najviši stranački SNS funkcioneri demokratijom brišu pod, iako bi ona trebalo da bude garant prava i sloboda svakog građanina Srbije.

Tako da je Dan srpskog jedinstva, slobode i državne zastave preko potreban. Da nas podseti ko smo, gde smo i na koje smo to vrednosti zaboravili. Da nas podseti i kako su nekada, neki drugi nosili i poštovali zastavu.

Nisu je isticali kroz prozor auta dok sa radija svira Aca Lukas. Nosili su je u ruci. Visoko. I na konju, na čelu kolone uz glasno “juriš”. Juriš u slobodu. Neki u slobodu, a neki i u smrt. Sa zastavom u ruci.

To treba obeležavati i poštovati. To treba razumeti.

Ali moramo redom.

Prvo država, pa onda praznik, jer jedan čovek nije država. Država smo svi mi.