Državo, tako se ne ide u Evropu

Uprkos izlasku Velike Britanije iz Evropske unije, mi ostajemo na evropskom putu“ – kao papagaji u glas ponavljaju svi koji u državi Srbiji mogu da utiču na to. Od predsednika republike Tomislava Nikolića, preko mandatara i tehničkog premijera Aleksandra Vučića, do ministra spoljnih poslova Ivice Dačića. Kada se pogleda spisak imena i izjave koje su isti potpisivali pre nekoliko godina, reklo bi se da živimo u svetu bajke, jer je sve to tako neverovatno, ali što se pre naviknemo da je paradoks politička svakodnevica u Srba biće nam lakše.

Evropska unija je svoje zajedništvo, pa ako hoćete i ovaj prvi razvod, izgradila na demokratskim procesima i principima. Na slobodi mišljenja i govora. Na slobodi medija. Na slobodi izbora. Dosta toga od navedenog škripi u današnjoj Srbiji koja, reklo bi se više odlučnim izjavama, nego odlučnim potezima, krči svoj put ka EU.

Ipak, sebi  je ta proevropska Srbija, kako vole da je zovu gore pomenuti pojedinci, dozvolila da u 21. veku, uz veliko zalaganje za demokratiju, ne sprovede izborni proces u jednoj opštini do kraja i praktično je ostavi bez vlasti.

Reč je Beloj Palanci, lokalnoj samoupravi na jugu Srbije smeštenoj između Pirota i Niša sa Rajkom Mitićem, prvom „Zvezdinom zvezdom“ kao najpoznatijim svojim stanovnikom. Oko 8.000 ljudi danas živi u Beloj Palanci, ali oni ne znaju ko je njihov predsednik opštine.

Prethodne 4 godine je tu poziciju imao Goran Miljković, lider lokalnog odbora Socijaldemokratske stranke koji je na izborima 24. aprila odneo pobedu. Pošto je te izborne rezultate osporila kompletna opozicija, uključujući tada i lokalni SNS, Upravni sud je naložio ponavljanje izbora. Opštinska izborna komisija je načinila presedan kakav se ne pamti i prvo odbila da ispoštuje odluku o ponavljanju izbora, a kada su se ipak shvatili da je sud sud, bilo je kasno za ponavljanje glasanja.

Rezultati od 24. aprila su poništeni, novi izbori nikad nisu održani, a u međuvremenu je aktuelnom opštinskom rukovodstvu istekao mandat. Miljković je sa kompletnim članstvom prešao u SNS, ali lokalni lideri stranke kažu da pristupnice još nisu potpisane. Opštinom praktično ne upravlja niko. U jednoj evropskoj zemlji koja teži EU, u jednoj lokalnoj samoupravi maltene imamo bezvlašće.

A zašto?

Zbog nemarnosti nadležnih ili političkih igrarija? Reklo bi se oba, jer jedno bez drugog ne ide. Ali čini se više ovo drugo, jer znamo koliko je vladajućoj stranci važno da ima i opštine „pod svojom šapom“. Eto i politička opcija koja je u Palanci imala najveće poverenje građana prešla je u SNS. Možda je ovo neki nov način za političko osvajanje opština. Ako ne može na izborima, može uvođenjem praktično vanrednog stanja, a onda i naravno, poslasticom političkog života u Srbiji – preletanjem. Ponovljeni izbori, koji će neminovno morati da se dese uskoro, zaokružiće proces.

Sve političke snage u opštini tvrde da su od Vlade Srbije i nadležnog Ministarstva državne uprave tražili da se uvedu privremene mere, ali njihovi zahtevi još nisu uslišeni.

Ako ćemo da budemo tako neažurni i nemarni i/ili da mehanizme države koristimo u političke svrhe i to za „osvajanje“ opštine sa oko 6.000 glasača, onda je možda bolje da dignemo ruke od Evrope. Britanci su imali „Brexit“, skraćeno od „Britain exit EU“, a mi da odmah proglasimo „Serbquits“, skraćeno od „Serbia quits EU“. Tako je, da proglasimo, jer šta će nam glasanje kad je, kao što vidimo, ionako besmisleno. Da odustanemo, brate, i ne lažemo ni sebe, ni njih.