Džabe ste glasali

Još nismo dobili ni Skupštinu ni Vladu od poslednjih izbora, a već su najavljeni novi. I to parlamentarni i predsednički.

Žargonski bi moglo da se kaže svima koji su 21. juna izlazili na birališta i rizikovali svoje zdravlje - "džabe ste krečili", a konkretno "džabe ste glasali".

Tu konstataciju dodatno pojačava činjenica da će, kako stoje stvari, svi koji su ušli u parlament biti i deo vlasti. Što dodatno ubija smisao višepartijskog, pa samim tim i izbornog sistema. I pored opsežne potrage, opozicija u parlamentu očigledno nije mogla da se nađe ni 4 meseca od glasanja.

Bojkot je uspeo i vladajući SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem je to priznao najavom novih izbora do 3. aprila 2022. godine. I njemu je jasno da je parlament demokratski disfunkcionalan. Ko zna ko mu je sve od Pekinga do Vašingtona na to skrenuo pažnju. I ko zna koliko puta.

Život uvek izbalansira stvarnost. Lako je biti veliki vođa pred kamerama “svojih” televizija, ali realnost je na hoklici u Beloj kući. Realnost je “njet” Vladimira Putina. Realnost je glasno ćutanje EU na istorijsku i ubedljivu izbornu pobedu. Znam da se nikom to ne sviđa, jer smo ponosan narod, ali takav je naš položaj u svetu. I sa tim moramo da budemo načisto čak i kad ministar vojni Aleksandar Vulin u uniformi i egzaltirano govori o našoj snazi i vrhovnom komandantu.

Veliko je pitanje šta će ova koncentraciona Vlada usvojiti u narednih godinu i po dana. Kako će se ponašati ministri i funkcioneri. Ako se odluče da rade "kao da im je poslednje", nadrljali smo. I mi građani, a verovatno i budžet. A mogu da rade i na spuštanju tenzija, smanjenju polarizacije, demokratizaciji i opismenjavanju društva, vladavini prava, slobodi medija, pripremi izbornih uslova i uvodu u jedan normalan izborni proces koji bi nas dugoročno odveo u mirnije političke vode, a nadajmo se i sigurniju budućnost.

Na stolu će se možda naći i velika pitanja poput Kosova i/ili članstva u EU, pa lako ti ministri mogu da uđu u istoriju po još nečemu, osim po najkraćem mandatu dobijenom na najnedemokratskijim izborima od uvođenja višestranačja u Srbiji.

Možda su uljuljkani političari na lokalu koji se i dalje nadaju da će izgurati ceo, četvorogodišnji mandat. Lokalne izbore još niko nije pominjao, ali do 2022. može puno toga da se promeni. A najgore po njih, možda se promene dese baš posle izbora.

Ispratili smo nedavno 20 godina od 5. oktobra, datuma koji najviše treba da slave naprednjaci i Vučić. Neko će reći da sam ovo prepisao iz poslednjeg Nedeljnika od Milana St. Protića, ali taj neko ne zna koliko dugo je meni ta konstatacija bila na pameti, ali nije završila ni u jednom tekstu. Do sada.

Realno, do 2012. ako je negde demokratija funkcionisala bilo je u izbornom procesu, jer se sve menjalo na izborima. "Mrak" je bio toliki da su radikali uvek bili takmac sa demokratama. Kasnije su postali naprednjaci i preuzeli vlast. Bez slobodnih izbora to se ne bi desilo. Tako se to radi u demokratiji koja je izvojevana 5. oktobra.

To je bio rezultat ušuškanog društva koje je verovalo da baš tako treba. Kad neko mora da se menja, uzmeš olovku i menjaš. Opustili su se ljudi od teških devedesetih i ulične političke borbe. Nisu verovali da će se stvari preokrenuti toliko da će politika opet postati pitanje života i smrti, a onda i da olovka uopšte neće biti važna.

Malo je paradoksalno, ali bojkot je olovci počeo da vraća važnost, a u narednih godinu i po dana svi imaju priliku je stave na najbitnije mesto. U ruku slobodnog građanina modernog evropskog društva koji glasa po savesti. Bez straha, ucena i potkupljivanja.