Gde su vam kadrovi?

Priča o spornom imenovanju aktuelnog direktora niškog Narodnog pozorišta Ivana Vukovića još nije dobila konačan epilog, a u Konstantinovom gradu spremala se nova ujdurma.

Iako je psihijatar i novi poverenik-koordinator SNS u Nišu Milan Stanojković, koji je došao da pomiri posvađane strane, rekao da trenutno odbor broji više hiljada ljudi i da ima “članove svih profila i nivoa obrazovanja koji imaju podjednake šanse”, izvršna vlast u Nišu, koju predvodi upravo SNS, još jednom je pokušala da povredi dostojanstvo lokalne Skupštine stavljajući pred odbornike kandidata za glavnog urbanistu koji ne ispunjava uslove propisane zakonom.

Srećom, odbornici ovog puta nisu hteli da podrže nezakonitost, pa predlog Tanje Jovanović za glavnog urbanistu zasada nije prošao. Mada, sve miriše na to da se od predložene kandidatkinje neće lako odustati, a razlozi su znani jedino predlagaču (gradonačelniku Zoranu Perišiću i njegovom zameniku Ljubivoju Slavkoviću, kako smo čuli za skupštinskom govornicom).

Neko možda sada misli - pa šta je tu čudno, to se dešava stalno. Novine su pune toga. Različiti ljudi sa različitim diplomama koje se često stiču uz kaficu sa dekanom nekog od privatnih fakulteta, ili čak i bez diplome, a posebno radnog iskustva, zauzimaju najvažnija mesta u državi.

Niš, naravno, nije zaobišla groznica za vlašću po svaku cenu, pa smo tako imali slučaj da je Statut Javnog komunalnog preduzeća “Naisus” prilagođen aktuelnom direktoru Dejanu Andrejeviću. Isto je urađeno i u Turističkoj organizaciji Niša gde je direktor Uroš Parlić, a bilo je pokušaja da se slično učini i u Narodnoj biblioteci.

I Ivan Vuković, sada već najpoznatiji direktor iz Niša (nažalost - ne po dobrom), kako se moglo nezvanično čuti, planira da izmeni Statut Narodnog pozorišta. Malo je nejasno zašto, jer su ga njegovim imenovanjem redom, od samog Vukovića, preko Veća i Skupštine, svi već prekršili, a to je dokazao i sud.

Iz svega ovoga nameće se pitanje vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci - gde vam je kadar? Gde su ti ljudi različitih profila i obrazovanja? Zašto se sa lokalnim parlamentom najjača politička stranka sprda podmećući kandidate koji ne ispunjavaju uslove konkursa, pa se po sistemu “može nam se” menjaju statuti javnih preduzeća i ustanova? Zašto se najjača stranka smeje Nišlijama u lice?

A možda među niškim naprednjacima i dalje nema jedinstva? Možda pojedinci apsolutistički vladaju strankom i predlažu “svoje” kandidate? Možda poverenik-koordinator Stanojković ne odlučuje ni o čemu?

Za političku teoriju, praksa dovođenja nestručnih na važne funkcije po prijateljskoj, partijskoj ili bilo kojoj drugoj liniji, nije neuobičajena stvar i označava se pojmom kronizam, koji, kao vrsta zloupotrebe položaja, spada u korupciju.

Možda je ovaj pojam i odgovor na neka od gorepostavljenih pitanja.

Ukoliko jeste, onda vladajuća stranka sebi uskače u usta hvaleći se četom stručnih kadrova dok na važna mesta „gura“ ljude bez struke i radnog iskustva, a sistem koji se kiti parolom „Svom snagom protiv korupcije“ zapravo počiva na – korupciji.

U svakom slučaju, da li se radi o kronizmu ili nizu “slučajnosti” valja objasniti građanima, jer lokalni izbori kucaju na vrata. Do tada, doktoru Stanojkoviću ostaje da se pozabavi slučajevima iz svojih redova, a kako stvari stoje, imaće pune ruke posla.