Kako nesposobnjakovići mogu bilo šta da predlažu?

Početkom maja 2018. godine ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović u teatralnom nastupu, u snimljenom video obraćanju, rekla je i za rukovodstvo Grada Niša i za tadašnje rukovodstvo Aerodroma "Konstantin Veliki" da su nesposobna.

Deset meseci kasnije, nakon okončane afere i poklonjenog aerodroma državi, od istog gradskog rukovodstva i delimično promenjenog rukovodstva aerodroma ista ministarka traži da predlože destinacije za nove avio-linije iz Niša.

Prosto se nameće pitanje: Kako nesposobnjakovići mogu bilo šta da predlažu?

Zar nije država dobila nišku vazdušnu luku na poklon da bi je spasila od onih koji, kako smo čuli u jeku te afere, nisu znali njome da upravljaju?

Kako sada u tom čitavom procesu, gde se država nametnula kao neki ekspert, mesija i spasilac Aerodroma, odjednom traži da nesposobni ljudi nešto predlažu? Zar država ne zna kako se vodi jedan aerodrom, koji su oni preuzimanjem valjda poveli putem uspeha i prosperiteta?

Niško rukovodstvo u celoj priči jeste ispalo nesposobno, ali najviše nesposobno da digne glas u pravom trenutku i kaže ono što je narod poručivao sa ulice: “Ne damo aerodrom!”. Tu svoju nesposobnost su platili i plaćaju, zasada samo trpljenjem prozivanja od strane državnog rukovodstva. Dobro, i gašenjem pojedinih linija.

Prvi u trpljenju, još od Vučićevog vikanja u gradskom parku zbog minusa u kasi, bio je, naravno, gradonačelnik Niša Darko Bulatović. Osim što je ispao nesposoban u očima pojedinih građana, jer nije branio gradsku imovinu, nesposoban u očima ministarke kao rukovodilac, ispao je nesposoban i kao naprednjak.

Ako su funkcioneri SNS od Preševa do Subotice u nečemu sposobni, to je spinovanje. To ih i održava na vlasti i tu bogami ima dosta kandidata za prva tri mesta. Ipak, Bulatović je na začelju te liste.

Poklanjanje aerdroma sa sobom je povuklo brojne, manje ili više istinite “razloge” za takvu odluku. Dosta se i spinovalo, pa se išlo od toga da je Grad Niš dužan Vojsci, te aerodrom mora da ode, do toga da će, ukoliko aerodrom ostane niški, direktor postati sada već zaboravljeni Saša Janković, bivši lider Pokreta slobodnih građana.

Baš tu prvu informaciju oko duga vojsci u etar je pustio Bulatović u martu prošle godine i za to okrivio DS. Međutim, skoro godinu dana kasnije, sporni ugovor sa vojskom i dalje je na snazi, a poklanjanje aerodroma ništa nije rešilo. Naprotiv, Gradu preti plaćanje penala od 6.000 evra dnevno zbog neispunjavanja obaveza iz ugovora.

Gradonačelnik je sada rekao da je to rešeno nekim zaključkom Vlade i da će Vojska taj dug oprostiti. Izgleda da je i to bio neuspeli spin, jer tu informaciju još ne potvrđuju iz Ministarstva odbrane, a na scenu je opet stupila ministarka Mihajlović i kao i obično, još jednom naterala Bulatovića na trpljenje.

Demantovala ga je pred kamerama i rekla da je sporni ugovor veliki problem i o tome Grad i Vojska tek treba da razgovaraju i formiraju komisiju.

Kao šlag na tortu dolazi i informacija da će sedište novoformiranog preduzeća Aerodromi Srbije da bude u Nišu. Ono je trenutno registrovano u Beogradu i sudeći po APR-u suštinski i ne funkcioniše.

Ali zato u Nišu od 1990. godine postoji i u poslednje vreme veoma uspešno funkcioniše Javno preduzeće Aerodrom Niš, čiji je vlasnik odnedavno država i to sa 100 %.

Sada imamo jedan galimatijas gde država od lokalnog rukovodstva, koje smatra nesposobnim i koje sa aerodromom trenutno nema ništa, traži da joj predloži 10 linija do kojih bi Nišlije najradije letele. A sama država, koja će u Nišu imati 2 svoja avio-preduzeća, i koja se pre nekoliko meseci postavljala kao jedino rešenje za spas niške vazdušne luke, izgleda nije sposobna sama to da uradi.

Niko se nije setio da na neki način o željenim destinacijama pita građane, ali na to smo već navikli.

Možda je svima njima najbolje da se posavetuju sa zakupcem beogradskog aerodorma, francuskim Vansijem.

Na kraju, on je sada “glavni baja” u avio-saobraćaju u regionu i zbog njega su sve ovo i zamrsili. Zar ne?