Kulturna revolucija na južnjački način

Reka Šumanka je jedna od najvećih sušica u Srbiji i baš kod Lebana, kada ne presuši, uliva se u Jablanicu. Caričin grad je jedan od najpoznatijih arheoloških lokaliteta, a i on se nalazi blizu Lebana.

Ovo su možda i dve najkarakterističnije stvari za ovu varošicu koja nema ni 10.000 stanovnika. Mnogi za nju i ne znaju. Verovatno bi se pomučili i da je nađu na mapi, a kamo li da bez GPS-a stignu do nje.

Ipak, gimnazijalcima iz ovog mesta nije bilo teško da proteklih nedelja stignu do svih medija, lokalnih i nacionalnih. I to do naslovnih strana.

Prvo je maturant lokalne Gimnazije izborio plasman na Republičko takmičenje recitatora erotskom poezijom. Nekoliko dana kasnije njegovi drugovi su, nezadovoljni time što im direktor nije omugućio odlazak na pozorišne susrete gimnazijalaca, rešili da bojkotuju nastavu i predstavu igraju ispred škole. U dvorištu.

Erotska pesma koju je učenik recitovao, Seljenje duše Nebojše Čehranova, zasmetala je mnogima. Nekima se nije dopala sama pesma, a drugi su negodovali jer je recitovana dok su mlađi učenici bili u sali.

On je svojim izborom pesme otvorio debatu da li je erotska poezija uopšte poželjna na učeničkim recitatorskim takmičenjima. Dozvoljena svakako jeste, jer nije zabranjena. Međutim, posle ovoga što se desilo u Lebanu, navodno će se “na najvišem nivou” razmatrati uslovi za izbor pesama na budućim takmičenjima.

Glumci-amateri iz školskih klupa Gimnazije u Lebanu pripremili su predstavu koja je adaptacija dela Seks za početnike Jasminke Petrović i Mrtvo more Radoja Domanovića. Iako to navodno nije bio glavni razlog da deca ne otputuju na pozorišne susrete u Kragujevac, direktor je njihovu predstavu takođe smatrao neprimerenom.

Kada su odlučili da bojkotuju nastavu i glume ispred škole, opet se razvila debata, ali ovog puta na društvenim mrežama. Rezultat svega - direktor je podneo ostavku, učenici su ponovo u klupama.

Gde su đaci pogrešili?

Oni su jednostavno, kao što im godine nalažu, bili slobodni u izboru, u izrazu, u glumi. Radeći ono što njih ispunjava uspeli su da probude konzervativne aždaje učmale sredine. Da razdrmaju palanački mentalitet koji je uvek tu oko nas kao neka hobotnica. Stisak joj je lagan, gotovo neprimetan, ali zato davi kada neko iskoči.

Društvo u kojem je debata zabranjena reč je, zahvaljujući deci iz Lebana, u medijima imalo profesore koji su javno govorili o književnosti. Tumačili pesmu. Ukrštali stavove. Naterali i druge da misle o tome. Erotska poezija došla je do kafanskih stolova, frizerskih salona i parkova gde penzioneri igraju šah. Književnost i društveni tabui bila su tema broj 1.

Mladi glumci su otišli i korak dalje. Od kulturne su napravili pravu revoluciju i pokazali kako se bori za svoje ciljeve. Za ideale. Hrabrost na prvom mestu. Pokazali da je za umetnost dovoljno i školsko dvorište i da se poruke odatle ponekad jače čuju nego kada se izgovore na velikoj sceni.

Ovakav doprinos kulturi i umetnosti, kao i odnos prema slobodi svake vrste dugo nismo videli na jugu Srbije. I to sve od onih koji bi tek trebalo o svemu tome da uče.

Možda smo zaboravili, ali umetnost je sloboda. Ona pomera granice. Ne pravilnici i odluke pojedinaca iz fotelja.

To što je gimnazijalcima zabranjeno ili im se naknadno spočitava i brani je fundament jednog zdravog društva. Zato su oni postali društveno-kulturni revolucionari trenutka u kojem živimo. Što je najvažnije, to je trenutak u kojem odrastaju oni, ali i mnogi tinejdžeri u Srbiji. Ovo je njihovo vreme. Vreme u kojem su svima sve informacije, različiti sadržaji, pa i pesme i knjige dostupne na klik.

Da li smo kao društvo svesni njih i aktuelnog trenutka? Imaju li oni od koga da uče ili se odgovor zapravo krije u rečenici književnika Borislava Pekića:

Umetničku slobodu smatram neotuđivim delom građanskih sloboda, a građanske slobode osnovnim uslovom za umetničku.