Lažljivi populizam

Nema ničeg dobrog kod one vlasti kod koje su laži, izvrtanje činjenica i prevare glavni način prikupljanja podrške. Uz širenje ksenofobije i zloupotrebu građana, to je manje-više definicija populizma i to je, nažalost, ono što mi danas živimo. Činjenica.

“Nema besplatnog ručka” je sintagma koja, prema legendi, potiče iz vremena kalifornijske “zlatne groznice”. Naime, tada su tragači za zlatom noći provodili po salunima, gde su se opijali, neretko tukli i lomili inventar. Gazda jednog saluna je došao na ideju da svakom ko uzme 2 pića, da i ručak, navodno besplatno. Tako je hteo da ima manje pijanih gostiju.

Ali ništa tu nije bilo besplatno, jer je on ručak naplaćivao kroz višu cenu pića.

Tako je i nastao termin “nema besplatnog ručka”, koji je uz sve gorepomenuto, slučajno ili namerno, postao deo ideologije populizma. Mi, građani Srbije, smo prethodnih dana to mogli da osetimo na svojoj koži.

Na ružičastim televizijama na sva zvona je promovisan dobročiniteljski potez Vlade Srbije koja je odlučila da penzionere časti sa po 5.000 dinara linearno. Odlučeno je i da se zaposlenima u javnom sektoru isplati tzv. “solidarna pomoć”. Ona se kreće u rasponu od 30.000 do 39.000 dinara, a na tu pomoć imaju pravo i oni čija je plata 80.000 dinara.

Nakon ovih vesti usledila je još jedna, ali ne tako glasno - struja poskupljuje 3,9%. A onda još jedna - od 1. januara poskupljuje pretplata za RTS i RTV sa 220 na 255 dinara.

Jasno je, zar ne? Nema besplatnog ručka.

Jednog dana su tako najavljene besplatne karte za prolazak novoposatavljenih naplatnih rampi oko Niša. Gradonačelnik je imao vanrednu press konferenciju i slikao se sa karticom u ruci. Ali ubrzo se saznalo da one nisu besplatne i da to plaćaju svi poreski obveznici u Srbiji, pošto će novac u niški budžet stići iz republičkog.

Kiša nam je stigla pre “Iljušina” i ugasila požar na Staroj planini, ali je dolazak tog grandioznog aviona koji je izbacio, kako rekoše, 84 tone vode, ili otprilike imao 2 naleta, tako divan populistički potez. Posebno za određenu ciljnu grupu koju gaji SNS.

Dolazak ruskog aviona je takođe plaćen parama građana, a odvojeno je čak 22,5 miliona dinara iz budžeta.

I na kraju, nazire se da će jedan od najskupljih ručkova ispasti poklanjanje niškog aerodroma državi. Pompezno najavljivan preporod vazdušne luke i nove avio-linije Air Serbia zapravo, kako kažu druge i jeftinije kompanije, predstavljaju monopol zbog kojeg one ne mogu da lete.

A taj monopol u populističkom celofanu takođe plaćamo mi. I to sa 5 miliona evra godišnje, rizikujući da kroz nekoliko godina ostanemo bez letova.

Svaka od populističkih mera odjeknula je u svim medijima kao nešto najbolje na svetu i nešto što se, kako aktuelni režim voli da kaže, dešava po prvi put u istoriji. Suština priče, a to je koliko nas sve te političke reklame koštaju, prošla je kako je prošla. Neko je obratio pažnju, većina ne.

“Pokriveno” je prvim seksom pred kamerama ćerke Jasne Šekarić u “Zadruzi”, spinom o kupovini sistema S-400 i navodnom svađom Dačića i Vučića.

Lažljivi populizam ne samo što je štetan po društvo, jer svojim modelom od građana stvara prevarante, nego je, kao što vidimo i dosta skup.

Ali šta mi to, u stvari, plaćamo?

Plaćamo da nas lažu. I to duplo, jer “lažljivi populizam” je i neka vrsta pleonazma zato što je populizam zapravo satkan od laži. Plaćamo i da populisti lepo žive u svojoj moći koja je iz dana u dan sve veća.

Njih ne pogađa poskupljenje struje, jer mogu da je plate. Ne pogađaju ih ni naplatne rampe, jer imaju rotaciju. Briga ih i za aerodrom jer mogu da lete odakle god žele.

Imaju samo jedan cilj - da po svaku cenu i na svaki način što duže vladaju. Koliko će to trajati zavisi samo od nas građana. I ovi naši, napredni populisti to znaju. Izbori se bliže, pa su zato laži sve češće i sve grandioznije.

Samo treba pažljivo slušati, čitati između redova i naravno - reagovati, pa će valjda i oni na kraju shvatiti da svaki ručak mora da se plati.