Mit o istorijskim ulaganjima u Niš

Dok su opozicioni odbornici na sednici niške Skupštine kritikovali odluku gradske vlasti da odustane od izgradnje brojnih ulica, kružnih tokova i vrtića u Nišu kako bi se pripremile industrijske zone u koje treba da dođu strani investitori, aktuelni gradonačelnik Darko Bulatović je stalno isticao kako Vlada Srbije ulaže u Grad Niš puno para. U pojedinim njegovim izlaganjima se išlo dotle “da Vlada ulaže kao nikada pre”, pa da je čak i u rangu sa istorijskim ulaganjima u Niš.

Međutim, pravo pitanje za gradonačelnika je da li je uopšte moguće tačno izračunati koliko je para ikada uloženo u razvoj Niša?

Nesumnjivo je da su izrečena obećanja o velikim investicijama u Niš i od strane gradske vlasti i od strane bivšeg premijera Aleksandra Vučića i da kada se sve to sabere, ukoliko se ostvari, zaista može da bude značajno ulaganje i to pre svega kroz potencijalno otvaranje novih radnih mesta i milionske subvencije koje će ti strani investitori dobiti. To ulaganje možda može da se upoređuje sa novcem koji je od 2000. naovamo stizao u Niš, ali šta ćemo sa periodom pre toga?

Da li neko veruje da sadašnja Vlada daje više para Nišu, nego što se u grad slivalo u vreme SFRJ, kada je svaki novac bio “državni”? Da li neko veruje da aktuelna politička garnitura ulaže više u Niš izgradnjom nekoliko fabrika i rekonstrukcijom nekoliko fasada, nego što se ulagalo pre pedesetak godina kada su izgrađene, ne samo većina ulica, bulevara i auto-put, nego i skoro sve fabrike, stambene zgrade za kolektivno stanovanje, hala, stadion, Dom zdravlja i još mnogo toga? Da li uopšte te investicije mogu da se sračunaju ako znamo da je tada privatni sektor bio skoro nevidljiv i da je većina preduzeća bila u državnom vlasništvu i raspolagala opet “državnim” parama? Naravno da su i tada, kao i sada, to bile u najvećem delu pare građana, ali je svakako iluzorno danas pričati o ulaganjima u Niš kao nikada pre.

A ako je Vlada zaista i rešila da Nišu sada da malo više para, pa neka je. I treba. Aktuelna vlast je od 2012. naovamo dva puta smanjila redovna davanja iz budžetske kase ka svim gradovima i opštinama u Srbiji i ta cifra je u odnosu na period pre 2012. maltene prepolovljena. U međuvremenu je pooštrena naplata svih dažbina, posebnu ulogu u tome su imali izvršitelji, pa su tako Nišlije više davale, a manje dobijale iz republičke kase. Tako da je i redno da im se sada vrati, makar kroz te investicije koje se tako pompenzno najavljuju. I građani ne treba zbog toga da budu zahvalni, nego treba da traže još i da traže potpunu kontrolu svakog dinara.

Izjave gradonačelnika Niša o “ulaganjima kao nikada pre” prosto vređaju svakog iole inteligentnog građanina - činjenično su šuplje i nepotkovane, racionalno neutemeljene, argumentacijski tanke. Gotovo mitološke, pitke, lepe i prijemčive pričice koje su zapravo, u osnovi - netačne.

Takve čisto populističke izjave dovode u zabludu. Posebno dovode u zabludu glasače SNS na lokalu, koji sada zbog stavljenih naočara o istorijskim ulaganjima neće videti da ostaju bez ulica, vrtića i škola u svom naselju koje su im obećavane u brojnim predizbornim kampanjama u prethodnih 5 godina. Mada, oni su možda i navikli od stranke koju simpatišu da budu u zabludi, jer ko je realno od njih, dok je zaokruživao broj ispred imena Aleksandra Vučića na glasačkim listićima, očekivao da će mu Ana Brnabić, koja nije ni član SNS, biti premijer.

Ali eto, desilo se i to, a to je istorijski trenutak, ako već ulaganja nisu takva.