Najava bojkota dala rezultate - da li uskoro dobijamo prelaznu Vladu?

Za bojkot izbora treba više para i bolja organizacija nego za samu kampanju, reče nedavno u studiju Južnih vesti lider Nove stranke i narodni poslanik Zoran Živković.

Ako se bojkot-kampanja ne uradi kako treba, onda se “džabe krečilo”. Odustajanje od izbora gubi smisao i ako vladajuća većina za izbore, koji su najavljeni za proleće, izmisli neke nove opozicione stranke koje bi tom izbornom ciklusu dale legitimitet. To će mu svakako dati LDP, LSV, POKS i radikali, pošto su oni ili najavili učešće ili se i dalje ne oglašavaju po pitanju bojkota.

Šlag na torti naprednjaka, kojima je u cilju da se izbori sprovedu, bilo bi priznavanje takvih izbora od strane međunarodne zajednice. Sam bojkot bi se onda zaboravio za 3 dana, a šta bi se tek desilo sa partijama koje su to podržale? Bio bi to ozbiljan udarac na njihov politički rejting i korak ka političkoj istoriji.

Ali izgleda da je sama najava bojkota upalila lampice, pre svega, na zapadu. Nakon pisma lidera PSG Sergeja Trifunovića Dejvidu Mekalisteru, šefu Odbora za spoljne poslove EU, u Beograd su doleteli bivši evropski parlamentarci Eduard Kukan i Knut Flenkeštajn, koji su prethodnih godina u ime EU parlamenta vodili pregovore o integraciji sa svojim kolegama iz Srbije.

Razgovarali su sa predstavnicima parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka i to im je, kako su rekli, pomoglo da bolje razumeju izazove i podele na srpskoj političkoj sceni.

Razmotrićemo te razgovore, dati predloge za dalje postupanje i ostati spremni za blisku saradnju sa svim srpskim političkim strankama u Narodnoj skupštini - navode iz delegacije Evropskog parlamenta.

Da su dešavanja na Balkanu, pa i izbori koji će se desiti u Srbiji, u fokusu Zapada, pokazuje i nedavno, za mnoge iznenadno, imenovanje Metjua Palmera za speciijalnog izaslanika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan.

Sve ovo, uključujući i polupropali dijalog vlasti i opozicije koji je organizovao Fond za otvoreno društvo i uključivanje OEBS-a u izborni proces, opozicija može da "ubere" kao plodove najavljenog bojkota.

Kako će se stvari dalje odvijati, verovatno niko u ovom trenutku ne može da predvidi, ali ne bi bilo iznenađenje da u narednim mesecima dobijemo prelaznu Vladu u kojoj bi sedeli i predstavnici opozicije. To je bio predlog LDP-a na sastanku sa evropskim parlamentarcima i to je nešto što se desilo u Makedoniji 2015. godine, koja je tada imala političku scenu sličnu našoj danas.

Lider najjače stranke SNS Aleksandar Vučić je protiv toga, ali s obzirom na pojačano interesovanje zapada za dešavanja u Srbiji, ukoliko bojkot ostane jedina odluka opozicije, vrlo je moguće formiranje nove Vlade koja bi, pre svega, amortizovala previranja, ali i organizovala i sprovela izbore.

Sramota je za jednu državu u srcu Evrope, za državu koja ima demokratsko uređenje da dođe u takvu situaciju. Sramota je uopšte razmatrati bojkot kao jedini način politike borbe. Sramota je da jednoj suverenoj državi stranci određuju politiku.

Ali realno gledano, ko bi učestvovao na izborima na kojima aktivisti SNS ili bilo koje druge stranke stoje ispred biračkih mesta sa spiskovima i agituju? Ko bi učestvovao na izborima na kojima biračka mesta obilaze momci u kožnim jaknama u kolima bez tablica? Ili na izborima gde se glasovi kupuju paketima socijalne pomoći?

Ko bi učestvovao na izborima na kojima su, kako pokazuje izveštaj REM-a koji je objavio CINS, televizije u službi jedne stranke i jednog kandidata? U atmosferi u kojoj ne postoji politička debata, već se sve svodi na vređanja i etiketiranja u medijima koji su u službi vladajuće strukture.

Naravno, uvek postoji opcija sa početka teksta u kojoj međunarodna zajednica “zažmuri” na sve ovo i prizna izbore kakvi god oni da budu. Nešto slično se već desilo u Albaniji. Mada nije danas tu samo Srbija. Skoro identična situacija je u Crnoj Gori, a krčka se i u BiH, pa možda i tamo uskoro mora ponovo da se glasa.

Na kraju, trebalo bi i oni na zapadu da stvore neki sistem pravedne i jednake političke borbe u populističkim režimima, jer u suprotnom priče o demokratiji će ostati samo priče - i ovde i tamo.