Nek’ nam je sa srećom

2019. godina u Srbiji će, prema brojnim analizama, biti godina važnih odluka. Sve je izvesnije da će istorijsko pitanje Kosova najverovatnije da se reši tokom ove godine.

Protesti koji u Beogradu već nekoliko subota okupljaju na hiljade ljudi, moraće na neki način da dobiju svoj epilog. Predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić nudi izbore, opozicija ne pristaje, a i što bi, jer jasno je kako se glasa i ko pobeđuje dok oko biračkih mesta kruže automobili bez tablica i momci u crnim jaknama.

Plus, teško je setiti se bilo kakve debatne emisije na televizijama sa nacionalnom frekvencijom sa bilo kojim predstavnikom opozicije. Tu su i “režimski” izveštaji “režimskih” medija o protestu, pa je više nego jasno da u takvom stanju stvari izbori ne mogu da budu fer.

Bilo kako bilo, ukoliko dođe do konačnog rešavanja statusa Kosova, što je jedna od želja EU zbog izbora za Evropski parlament koji se planiraju za proleće, logično je očekivati da ćemo mi, građani Srbije, biti pozvani na birališta i to na više puta najavljivani referendum.

Ne bi trebalo da se iznenadimo ako u istom danu budemo pitani da glasamo i o novim-starim poslanicima i sazivu Parlamenta, jer ako je nečim briljirala aktuelna vlast, onda je to sposobnost za spajanje nespojivog. Zato ne treba da čudi mogućnost da se u istom danu građani pitaju o statusu Kosova i poverenju aktuelnoj vlasti.

Šta god da se desi, biće burno u društveno-političkom životu.

Da se naprednjački brod ljulja vidi se na više nivoa i kroz više primera, a u tome prednjači lokal. U brojnim odborima, među kojima je i niški, i dalje kruže priče o nekoliko struja. 10 godina od osnivanja, a i dalje nema jedinstva. Pojedinci već napuštaju taj brod, imamo primer u Blacu.

Da su mogući i izbori na lokalu, pokazuju i budžeti brojnih opština i gradova, koji su puni nekakve izgradnje i sređivanja ulica nauštrb nekih drugih stvari. Naravno, ne i na uštrb plata u javnom sektoru. A gde ćete bolji marketing od gradilišta?

Ozbiljnost situacije pokazuje i sve veća kontrola medija. Propaganda prosto cveta, a miriše da će u 2019. godini tek da dostigne svoj zenit. Kontrola televizija na lokalu je odavno uspostavljena, a sada je, kroz slučaj “Kopernikus” to urađeno i sa sa nacionalnim frekvencijama.

Informativne emisije na lokalu, na naizgled različitim televizijama, maltene liče jedna na drugu, a često takvi mediji emituju identičan propagandni sadržaj sa Studija B ili Pinka, koji pored toga što se deklarišu kao podržavaoci politike aktuelne vlasti, neretko vode medijske ratove protiv neistomišljenika.

Oni koji bi da profesionalno rade svoj posao, pritiskaju se sve jače, a da su se neke stvari otrgle kontroli pokazuje sve češća zloupotreba državnih institucija u razračanuvanju sa “nepodobnim” ili “neposlušnim” medijima i novinarima.

Polarizacija u društvu na “naše” i “njihove” je sve veća, a brojni lokalni funkcioneri i funkcionerčići sve bahatiji ili netransparentniji prema građanima, prema onima koji ih plaćaju.

Jasno je da to više nije nevidljivo ni za međunarodnu zajednicu, i onu sa Zapada i onu sa Istoka, pa uz prosečnu platu koja, ni posle godina obećanja nije dostigla magičnih 500 evra, mogu samo da nam poželim sreću u 2019.

Trebaće nam.