Nova niška vlast - kad partija pobedi zakon, logiku i demokratiju

Bivša novinarka, po struci geograf i master turizmolog Dragana Sotirovski, narednih, videćemo koliko godina, upravljaće Gradom Nišom, jer je to izglasala velika većina odbornika niškog parlamenta koji, opet, velikom većinom čine naprednjaci čiji je nova gradonačelnica funkcionerka.

Čine ga i koalicioni partneri u Nišu - SPS i koalicioni partneri SNS na Novom Beogradu - Šapićev SPAS. Svi oni su izabrali Sotirovski. I njima je manje ili više bilo lako. Svakako nije iz njihove stranke, a i opredelili su se da budu poslušni, odani i na vlasti. Promaja u Skupštinu ne duva oko uši ako ćutiš i dižeš ruku često, kaže naš narod.

Ali kako je za Sotirovski glasao, recimo Boban Džunić? On koji je energiju naprednjaka punio radikalnim napajanjem od samog osnivanja stranke 2008. godine. Ili Darko Bulatović? I on je stari SNS kadar artiljerija, što bi rekao Tozovac u pesmi.

Pa opet oni su možda i lakše glasali, jer su im se rad i ljubav prema stranci, a posebno prema Aleksandru Vučiću višestruko isplatili prethodnih godina. Eto, Džunić je na kraju pobedio i zakon i logiku i postao je predsednik Skupštine Niša, iako se optužnica protiv njega i dalje razvlači po sudskim ormarima i fiokama. Makar tako kažu u Tužilaštvu gde i dalje čekaju da se sud izjasni da li je prihvata ili ne.

Sam Džunić je valjda pitao novinare “gde je optužnica” i dodao da je svako nevin dok se ne utvrdi suprotno. Čak i da je sve to tačno, ima li smisla da neko ko je hapšen i pritvaran zbog sumnje da je proneverio pare kao predsednik Opštine, sada vodi najviši organ ZAKONODAVNE vlasti u gradu? Pa i da ga je sam Vučić zvao da prihvati funkciju, moralno je reći “ne”.

Međutim, tu su se revanširali socijalisti pa su za Džunićevog zamenika poslali svog kandidata sa optuženičke klupe Igora Novakovića, takođe hapšenog zbog sumnje na finansijske malverzacije u Jugoistoku.

Nišlije sada mogu da budu potpuno spokojne. Mogu da se opuste i odahnu jer je jasno da u Srbiji postoji pravda, da su političari moralni ljudi, a da o svemu tome brine dvojac na vrhu niške Skupštine.

Ali da se vratimo na izbor Dragane Sotirovski. Dakle, jasno je da je to šamar za sve koji su godinama krvarili za grb i zastavu SNS. Koji i dalje stoje u redu i čekaju da ih neko vidi i primeti. Ali red je sve duži jer u njega upadaju raznorazni “žuti”, “plavi”, novinari, pevači, rođaci preko “veze”. Baš kao i svugde, u svakoj ustanovi u Srbiji, u sistemu koji godinama stvaraju ti isti naprednjaci.

Nekad nisu samo “veze”, nego i interesne sfere i ko zna šta još, ali sve u svemu, moguće je biti u SNS samo 2 godine i to odmah u Glavnom odboru i za to vreme promeniti 2 najviše funkcije u regionu i gradu. To je pošlo za rukom prvoj ženi gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski.

I pošto su te stvari moguće, Sotirovski je otišla korak dalje, pa je za svoju zamenicu izabrala još jednu mladu naprednjakinju, ali staru DS-ovku Dušicu Davidović. Još jedan šamar za stari SNS kadar u Nišu.

Pride je gradonačelnica već u nekom od prvih gostovanja na Belamiju pokazala odanost stranci i rekla da i na konkursu za direktore javnih preduzeća u Nišu, ako dva kandidata budu iz SNS, stranka treba da odluči ko će biti direktor. Jer šta ima tu da se meša nezavisna komisija kad je tu partija. Bravo, gradonačelnice!

Ali rekla je i da će raditi na usvajanju Lokalnog antikorupcijskog plana, pa će valjda LAF kasnije da se bavi izborom tih direktora.

Možemo da pišemo i pričamo i o izboru Sotirovski, tačnije o tome da li je i zašto ta odluka doneta u Beogradu i da li je doneo Vučić. Možemo da pričamo i o Zvezdanu Milovanovića i o tome da li će biti mninistar. I zašto, pobogu ljudi, telekomunikacija?! Da govorimo o povereniku iz Beograda koji kontroliše poverenika iz Niša i o nepostojanju demokratije unutar SNS…

O svemu i svačemu možemo, ali na sve je još pre 5 ili 6 godina odgovorio i jednom rečju definisao tu politiku, tada zamenik predsednika gradske Skupštine, a sada novi gradski većnik Nenad Stanković (SNS). On je za nekih sat i po vremena vodeći sednicu uspeo da protrči kroz 50 i kusur tačaka dnevnog reda bez ikakve diskusije i obrazlaganja. Na pitanja zbunjenih novinara zašto je to uradio odgovorio je sa “Pa?”, dok se jednom rukom oslanjao na govornicu kao na šank.

Tako bi i za sve što bi logično, normalno, ljudski, građanski, demokratski, a pre svega u skladu sa zakonom pitali i očekivali, odgovor ove vlasti bio “Pa?”. Uz dodatak, možda u sebi - “može nam se”.

Jer to su im omogućili oni koji su nedavno mislili da glasaju “za svoju decu”, a zapravo su glasali za “Pa? politiku”.