Od ljubavi do mržnje u zemlji košarke
Autor
Urednik informativnog sadržaja Južnih vesti.
Dobitnik nagrade "Slađana Veljković" za uređivački rad.
Kriv je!
Sudeći po društvenim mrežama i komentarima, to je presuda selektoru srpske muške košarkaške reprezentacije Aleksandru Saši Đorđeviću zbog ispadanja našeg tima u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Kini.
Čas košarke u dve utakmice održali su nam španski trener Serđo Skariolo i argentinski dvojac Kampaco i Skola. I tu je bio kraj svim nadanjima da možemo do zlata.
Pošto je shodno nenormalnoj euforiji koja je napravljena pred put u Kinu, ali i kvalitetu igrača koji čine tim, ovo doživljeno kao nacionalna tragedija, komentari su uglavnom bili negativni. Poznati smo kao nacija neostvarenih trenera, pa su tako kritikovani svi i sve, a najviše Đorđević kojeg su mnogi okarakterisali kao najodgovornijeg za to što se desilo reprezentaciji.
Bilo je tu analitičkih komentara. O taktici, centrima, nedostatku plejmejkera, lošoj odbrani, voljnom momentu, “onoj stvari” koja nam je falila, promašenim trojkama itd.
Ali bilo je i puno vređanja, pogrdnih izraza, psovki i ružnih reči upućenih na račun trenera. Ono što je moglo da se pročita nije za objavljivanje.
Laički gledano, mi jesmo nadigrani u 2 utakmice. U istim utakmicama se pokazalo da neki koju su otputovali u Kinu nisu dorasli zadatku ili su bili u lošoj formi. Kako god, presedeli su na klupi za rezerve. A opet, neki koji su već “ginuli” za grb, kao Nikola Kalinić i Nemanja Nedović, ostali su kod kuće. A falili su. Posebno protiv Argentine. Da pojačaju odbranu ili da odigraju nešto lucidno ili “na snagu”.
Moguće da je sve napisano u komentarima tačno. Da je za sve Đorđević kriv. Moguće da je podlegao i nekom pritisku oko Kalinića, moguće da je donosio pogrešne odluke. Učestvovao je i u stvaranju euforije na koju se sad žali, i to je tačno. Ali zar nije to i dalje Sale Nacionale?
Zar smo tako brzo zaboravili trojku Huventudu? 41 poen Litvancima u finalu EP u Atini? A trojka Hrvatima? Seća li se neko bravura iz Atlante i finala sa Amerima 1996.godine?
Ko je, pored Mute Nikolića otkrio i “isklesao” i tog Kalinića u reprezentativnom dresu? Našeg Nišliju Stefana Jovića? Teodosića, Stefana Markovića, Raduljicu...
A finale sa Amerikancima pre neku godinu u Riju i srebro sa Olimpijade? Da nije slučajno tada bio “Aleksandar Veliki”?
Čovek je i prethodnih godina i decenija, a verujem i sada, samo radio svoj posao kako misli da je najbolje. Ovog puta, nažalost, nije tako ispalo. Negde je pogrešio, ali ostaje nam borba za 5. mesto.
Živimo u instant vremenu bez manira. U izvrnutom sistemu. Informacije se smenjuju prebrzo. Zaboravljamo sve - obaveze, događaje, datume. Zaboravljamo da jedemo. Ipak, nešto vremenom od puke informacije i trenutka preraste u istoriju i legendu i dobije svoju vrednost. To se pamti i to se čuva, jer je to “nešto” bilo veliko, uspešno i skoro neponovljivo. To jesu rezultati naše košarkaške reprezentacije, često sa Saletom na čelu i u različitim ulogama.
2005. godine smo imali “drim tim” za Evropsko prvenstvo igrano kod nas. A na klupi niko drugi do Željko Obradović, jedan od najtrofejnijih trenera na svetu. U ekipi Bodiroga, Jarić, Miličić, Radmanović, Drobnjak, Gurović, Rakočević, Šćepanović… Ispali smo u osmini finala. Reakcije su bile slične današnjim.
Obradović je nakon ispadanja napustio slektorsko mesto. Pojedini tabloidi već traže ostavku Đorđevića. Ako on to zaista učini ili mu KSS uruči otkaz, koliko nas bi opet na klupi volelo da vidi Obradovića? Verujem mnogi.
Jer on je Željko Obradović. Isto kao što je Sale Nacionale.
Komentari
Poslednji komentari
Aleksandar Milić
21:03 // 12. 9. 2019.
Nismo mi nacija neostvarenih trenera. Mi smo nacija neostvarenih ljudi, individua, koji satisfakciju za svoj lični neuspeh projektuju na sportiste pre svega i njihov uspeh doživljavaju kao lični. Izgubili fudbaleri, izgubili košarkaši, pa šta? Vrlo važno, to je samo sport, sporedna stvar u životu. Niko se u civilizovanim zemljama ne potresa ovoliko oko sporta, koji je ovde terapija za mase.
Ouzo
21:01 // 11. 9. 2019.
Gospodine Stankov,tacno ste konstantovali da smo "nacija neostvarenih trenera", a zatim ste se i sami upustili u strucnu analizu igre,nevodjenje nekih igraca,ko je sedeo na klupi i poentirali da je bi bili bolji da se nisu neki povredili ili da su posli oni sto ih selektor otpisa...
U sportu ne pobedjuje uvek bolji(na papiru),igra i srce,borbenost,hemija u ekipi,trenerov i kapitenov autoritet.
Zapazanje
16:44 // 11. 9. 2019.
Kao prvo,pisac teksta bi morao da zna da je jedno biti igrac a sasvim drugo trener i da uspeh u jednom,ne mora da znaci i uspeh u drugom poslu.Ako je neko stekao kredit kao igrac,ne znaci da treba da prenese te zasluge i u drugom poslu,koji ne radi ni prilizno kao prvi.
Kao drugo,nikad nismo ni bili zemlja kosarke,vec fudbala,svidjalo se nekom ili ne ali je tako.Mnogo vise se voli i prati fudbal.
Lane
18:57 // 11. 9. 2019.
Pisac ovog komentara bi trebao da zna, srebro sa svetskog, srebro sa olimpijade I srebro sa evropskog prevenstva, dakle tri finala na tri poslednja kosarka ska turnira nisu neuspeh sa gore pomenutim selektorom.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.