Odbrana Srbije zapošljavanjem partijskih kadrova

Navikli smo već, mi, građani, da nas poslednjih nekoliko godina vlast drži u stalnoj napetosti, strahu i neizvesnosti. Državni udari, bespravna rušenja, nemaština, dizanje panike, obračun sa neistomišljenicima i kritičarima, bahatost…

Od kako je krenuo u kampanju za predsednika, aktuelni premijer Srbije i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić često govori kako je morao da se kandiduje “da bi odbranio i sačuvao Srbiju”. Još jedna u nizu izjava koja kod građana odmah “pali lampice” da nešto nije u redu i u najmanju ruku stvara nelagodu. Srećom, kako je objasnio, premijer uglavnom misli na svoje političke protivnike iz, kako ih on naziva, nekadašnjeg DOS-a, koji bi kao da se vrate, a on bi kao da brani Srbiju od njih. Nije mi jasno što, kad su manje-više svi isti, ali Vučić valjda zna koji su razlozi za to.

Za tu borbu konačno je dobio i starog saobrca, aktuelnog predsednika države Tomislava Nikolića, koji se malo nećkao, pa ipak rešio da sa svojim političkim sinom još iz doba Srpske radikalne stranke, kako sam reče, “diže Srbiju sa kolena”.

I dok se aktuelni i bivši predsednik SNS dogovaraju i pregovaraju, trguju javnim funkcijama kao da su im dedovina, a pritom polako i neprimetno u zaborav šalju intervju supruge Siniše Malog, u Nišu ova stranka šakom i kapom zapošljava svoje članove po javnim preduzećima, ustanovama i institucijama.

Tako su prvo stranačkim kadrom napunili niški Biro rada, valjda da bi se vršio kvalitetan proces selekcije. Onda malo zapošljavali po Pozorištu, poslednjih godina uporištu SNS, pa onda rešili da zapošljavaju po Vodovodu. Naravno, jedini uslov, i pored zabrane zapošljavanja Vlade Srbije koja je na snazi, bila je članska karta SNS. Tako je ta karta postala traženija od svih drugih karata - bisokopske, pozorišne, članske karte Biblioteke, geografske…

Čini se da niko ne gleda predstave i filmove, niko ništa ne čita, svi bi samo u SNS.

Izgleda da oni zapošljavanjem svojih članova u javna preduzeća, ustanove i institucije “brane i podižu Srbiju”. Valjda smatraju da su oni najsposobniji da odbrane Srbiju od predstavnika nekadašnjeg DOS-a, koji je ruku na srce imao sličnu taktiku u svoje vreme, pa rešili da mimo zakona, konkursa i liste nezaposlenih, vrednujući jedino člansku kartu SNS ili eventualno poznanstvo sa nekim od funkcionera iste stranke, ispune javna preduzeća, ustanove i institucije - te branike otadžbine.

A sve me to podseća na onaj vic kada je nekom čoveku neko pretio, a prijatelj došao da ga brani. Kaže taj prijatelj ovom što preti “ajde udari mog prijatelja ako smeš”. Ovaj ga udari, a prijatelj će na to “udari ga opet ako smeš” i ovaj ga udari još jednom. Tako nekoliko puta, dok jadan i izubijan čovek ne reče: “Prijatelju, nemoj više tako da me braniš, ‘leba ti!”

I mi građani, kao poreski obveznici koji plaćaju sve te “branitelje”, dobro smo izudarani po džepu svim tim partijskim zapošljavanjima i nemogućnošću da bez članske karte dođemo do posla.

Budžetska šerpa iz koje svi kusamo, bez obzira na priče o BDP-u, avionima i kamionima odavno je prazna i kašiku vučemo po dnu, pa zato gospodo naprednjaci - nemojte više tako da nas branite.