Operacija uspela - mladi sve manje za EU, a sve više za jakog vođu

Istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazala su da se nastavlja trend pada podrške mladih EU integracijama. U poslednjoj anketi 38% ispitanika podržalo je ulazak Srbije u Evropsku uniju, što je pad za čak 5% u odnosu na prošlu godinu.

U međuvremenu je porasla podrška spoljnoj politici koja bi bila naklonjena Rusiji i sada 33% mladih misli da bi diplomatske napore trebalo usmeriti ka istoku Evrope. To je porast od 6% u odnosu na prošlu, a celih 16% u odnosu na 2017. godinu.

Ono što je najčudnije u stavovima mladih je da većina demokratiju percipira kao najbolji oblik vladavine, ali takođe mnogi misle da je Srbiji potreban “jak vođa i neko koga će narod slediti”. To je stav skoro 60% onih koji su učestvovali u anketi KOMS-a.

Iako deluju pomalo neverovatno, ovakvi stavovi mladih su očekivani i što je možda i zabrinjavajuće, potpuno su u skladu sa politikom vladajuće strukture.

Zabrinjavajuće je iz prostog razloga, jer je više nego jasno da do većine ne stiže nikakva druga politička ideja, već samo ono što se plasira kroz mejnstrim medije koji su pod kontrolom vlasti.

U takvim medijima pored rijalitija, etiketiranja i targetiranja, šalju se sledeće poruke: kult ličnosti i vođe kroz predsednika Aleksandra Vučića, bratska Rusija, njihovo oružje, veliki Vladimir Putin i polako sa ulaskom u EU, jer oni su, sudeći po naslovima tabloida, često protiv nas, a možda se u međuvremenu i raspadnu.

Za pad podrške EU integracijama je donekle kriva i sama Evropska unija zbog svoje stabilokratije, koju je donedavno zastupala na Zapadnom Balkanu.

Ovakvim rezultatima doprinele su i velike migracije, pre svega mladih i školovanih ljudi. Oni koji su bili 100% za EU i uspostavljanje sistema vrednosti koji tamo funkcioniše, a koji je suprotan kultu vođe, digli su ruke od ove države. Bilo im je dosta čekanja, pa su se sami integrisali u evropsku zajednicu tako što su se preselili u neku od zemalja zapadne Evrope i tamo započeli novi život po standardima koji njima odgovaraju.

Paradoks je i to što bi mnogi koji smatraju da bi spoljna politika Srbije trebalo da bude okrenuta Rusiji, ipak hteli zapadni standard. To je pokazalo nedavno istraživanje IPSOS-a rađeno za potrebe američkog Republikanskog instituta.

Mladi, ali generalno i svi mi želimo da živimo u boljem društvu, ali zbog već gore pomenutih poruka mnogi su zbunjeni na toj raskrsnici između istoka i zapada. Posebno im nije jasno šta demokratija zapravo predstavlja, jer se u Srbiji danas jedan čovek pita za sve, a on govori i o demokratiji. Da stvar bude gora, takvo uređenje, zbog svojih interesa na ovim prostorima, pozdravljaju političari sa svih strana.

Miriše da je sve to zapravo deo politike, plana ili operacije koja se sprovodi poslednjih godina - stvoriti zbunjenog građanina koji će jedinu sigurnost naći u jakom vođi, a vođu predstaviti kao sveznajuće biće koje rešava sve probleme - od posledica poplava u Kotežu i spasavanja dece iz smetova u Feketiću, do pitanja Kosova u diplomatskim razgovorima u Briselu, Vašingtonu i Moskvi.

U toj priči mladi su posebno targetirani na društvenim mrežama, a u kreiranju zbunjujuće stvarnosti i lažne demokratije bitnu ulogu, pored propagande u opskurnim medijima, imaju i botovi.

Istraživanje Južnih vesti je pokazalo da botovska mašinerija deluje upravo iz beogradske centrale najmoćnije stranke u Srbiji - Srpske napredne stranke, stožera već pomenute vladajuće strukture koja nije samo politička.

Iz SNS centrale se “lupaju” plusevi i minusevi na komentare koji kritikuju ili hvale odluke i poteze vlasti i tako se usmeravaju stavovi i razmišljanja onih koji ih čitaju. Bivši bot svedoči da se “štelovani” komentari pišu iz kancelarija javnih preduzeća širom Srbije.

Dakle, svi mi građani i poreski obveznici plaćamo određene ljude da nas, uz pomoć medija pod kontrolom vlasti, lažu, obmanjuju i zbunjuju. Možda neki od njih i zaista misle da je to što rade za dobrobit svih nas, ali suština je da se radi o zloupotrebi na više nivoa samo sa ciljem što dužeg vladanja aktuelnog režima.

Njima suštinski nije važno da li su građani za EU, Rusiju, Kinu, Portoriko ili Zanzibar, iako smo se mi Ustavom obavezali da sledimo evropski put. Nije im važno ni zašto mladi odlaze. Najvažnije im je da su oni koji ostaju za i uz njih i da mogu da budu kontrolisani. Naravno, i da se ne izgube sinekure.

A jednog dana ćemo svi u onaj savez za koji se vođa odluči.

I tada će se retko ko tome protiviti. Većina će misliti da je to ispravno, a oni koji misle drugačije ili će biti van zemlje ili neće smeti da kažu ili se jednostavno njihov glas neće čuti.