Plan za Niš

Održan je i šesti protest “1 od 5 miliona” u Nišu. Manje-više, opet su se čule iste priče, a svakako su i dalje isti zahtevi, izrečeni još na prvom protestu. Već mesec dana nijedan nije ispunjen. Nadležni ne reaguju, a ne reaguju ni organizatori protesta. Ništa ne menjaju.

Ono što je novina su gostujući govornici, što je, kako čujem, za neke pohvalno, a za neke poražavajuće, jer “mi li nemamo Nišliju da nešto pametno kaže”. To takođe potvrđuje koordinaciju sa protestima u Beogradu i ostalim gradovima. I ukoliko uporedimo sa brojem šetača u prestonici, Kragujevcu ili Novom Sadu, izgleda da sve to nije dovoljno da okupi veći broj nezadovoljnih Nišlija. Čini se da je pomalo neinteresantno i onima koji su tu redovno, jer sve je manje-više, već viđeno.

Osnovno pitanje je da li će protesti u Nišu imati istu formu i za mesec ili dva, ukoliko niko ne reaguje na zahteve građana? I kako i kuda dalje?

Beograđani su na poslednjem protestu, i pored toga što ni njihovi zahtevi nisu do sada ispunjeni, potpisivali takozvani Sporazum sa narodom, zapravo sa opozicijom - pretežno Savezom za Srbiju i još nekim organizacijama. To je, kako je pojašnjeno, dogovor opozicije i građana. Tamo se čulo da će isto biti ponuđeno i šetačima u drugim gradovima.

Međutim, ja bih više od tog Sporazuma, koji je opšteg tipa, voleo da čujem od organizatora protesta u Nišu nešto malo lokalnije i konkretnije. Voleo bih da čujem Plan za Niš. Bilo bi lepo da makar u najvećem gradu juga Srbije, građani iz organizacije “Pokret mladih - za Niš bez straha” i građani sa Trga kralja Milana ponude opoziciji Plan za Niš ili da prosto ljudi iz organizacije i zaista preuzmu političku odgovornost i kao grupa građana stanu iza jasnog, zajedničkog plana.

To ne bi trebalo da bude plan “kako promeniti aktuelni režim”, nego spisak jasnih poteza šta i kako posle njih. U svakoj sferi. Kako bi trebalo neka buduća uprava Grada (namerno ne pišem "vlast") da se ophodi sa gradskom kasom, šta ćemo sa infrastrukturom, kako sa socijalom, obrazovanjem, koliko za kulturu i medije, osetljive i manjinske grupe. Gde ulagati? Šta graditi? Kako organizovati Gradsku upravu, kako javna preduzeća? Da li otpuštati ili smanjivati plate? Partijsko zapošljavanje, korupcija, LAF? Koliko će sve da bude transparentno i otvoreno prema građanima?

Svakog petka pored već poznatih zahteva aktuelnom režimu, građanima treba predstaviti plan kako bi oni koji dođu posle naprednjaka trebalo da rade. Da Niš zaista krene napred, da se institucija građanina poštuje, a da političari na javnim funkcijama budu na usluzi Nišlijama. Plan i ne mora da se predstavlja kao neka nepromenljiva i fiksirana stvar, već mogu građani da se pitaju za ideje. Da ih upisuju i ubacuju u neku kutiju, a da kasnije organizatori to razmatraju i eventualno predstavljaju kao deo plana.

To bi zaista bila promena, jer bi, za razliku od beogradskog Sporazuma, gde političari nešto nude građanima, zapravo građani političarima rekli šta od njih očekuju. Plus bi to bio jedinstven primer decentralizacije.

Taj plan bi trebalo da se sprovede nakon što se protestima obezbede dva osnovna uslova - fer izbori (koji podrazumevaju uređene biračke spiskove, oslobađanje medija i ozbiljnu kontrolu tog procesa od strane međunarodnih institucija) i ostavku aktuelne vlasti na svim nivoima što sa sobom vuče i raspisivanje izbora.

Tako će Nišlije znati šta je osnovni cilj protesta i kakva je promena neophodna, a znaće i za šta da glasaju kasnije, jer to je jedan od osnovnih problema mnogih koji su nezadovoljni aktelnom vlašću - u trenutnoj političkoj ponudi ne vide izbor za sebe. I da, napisao sam da će znati “za šta”, a ne i “za koga” da glasaju. Suštinski, kada se uspostavi jasan sistem funkcionisanja uprave onda pojedinac nije mnogo bitan, jer postoje pravila koja se poštuju. Tipičan primer je Donald Tramp koji svojom populističkom politikom pokušava, ali zasada ne uspeva puno da razori postojeći sistem u koji je upao, iako je na najvišoj funkciji u SAD.

Jasno je da taj plan ne bi bio po volji baš svakom ko je trenutno nezadovoljan i ko dolazi na proteste, ali bi bio donekle produkt sveukupnog nezadovoljstva onih koji se iz petka u petak okupljaju na Trgu, i kao što sam rekao, jedna jasna ponuda na glasačkom listiću.

Ne bi bilo loše da pored Plana za Niš, protesti daju i političku opciju koja bi vukla celu priču i decidirano rekla da će taj plan poštovati do poslednjeg slova. Ipak, to ne zavisi od građana, već od onih koji su spremni da rade za njih.