Putindan

Pored dana u kojima se obeležavaju veliki sveci, kao što su Nikoljdan, Aranđelovdan ili Đurđevdan, ako ne u crkveni, onda definitivno u političko-propagandni kalendar treba upisati 17. januar, kao Putindan - dan kada je Srbiju posetio predsednik Rusije Vladimir Putin.

Možda će nekom da deluje da ovakvim komentarisanjem te posete umanjujem njen značaj. Naprotiv. Njen značaj umanjili su upravo oni koji su osmislili čitavu šaradu. Oni koji su autobusima, milom ili silom, voženi u Beograd kako bi, uz sendvić i flašicu vode, od Putina dobili sada već čuveno “Spasibo za družbu!”.

Poseta koja je trebalo da bude na najvišem diplomatskom nivou, pretvorena je u jednu paradu kiča, a možda i pijanstva, ako je suditi po pojedinim fotografijama koje su kružile društvenim mrežama. I sam Putin je rekao da u planu posete nije bilo nikakvo mitingovanje, a i tu rečenicu ispred Hrama Svetog Save izgovorio je, kako se takođe čulo, na molbu patrijarha Irineja, kojeg je zamolio predsednik Srbije Aleksandar Vučić da zamoli Putina da kaže nešto okupljenoj masi.

Iz Niša su najavljivali odlazak 10.000 ljudi. Navodno je svaki odbor SNS imao svoju kvotu. Na kraju do medija nije stigla tačna brojka koliko je ljudi otišlo iz Niša, ali je izvesno da su oni glavni naprednjaci - gradonačelnik, načelnica Nišavskog upravnog okruga, pojedini direktori javnih preduzeća i predsednici opština, bili u prvim redovima, odmah iza “šetalice”. Kažu da su išli da podrže Vučića. I to radnim danom u radno vreme.

Tako je Vučić opet, po ko zna koji put, bio važniji od građana koji sve te funkcionere plaćaju da im budu na usluzi i rade u njihovu korist, pa su umesto da budu na svojim radnim mestima, seli, ko zna, možda i u službene automobile, i otišli u Beograd.

Tim potezom, nisu oni poruku poslali samo Vučiću, kako i dolikuje jednom režimu koji baštini poltronstvo, nego i građanima, a to je - nismo tu zbog vas, tu smo zbog njega.

I to su demonstrirali bezbroj puta ranije, kada su bili politički skupovi SNS, kada su se otvarale raznorazne fabrike na jugu Srbije, pa i kada je na niškom aerodromu dočekivan haški osuđenik, general Vladimir Lazarević. Izlazilo se u radno vreme, išlo se službenim kolima, a angažovana su i druga vozila i resursi javnih preduzeća.

Na Putindan, usred radnog vremena, od 17 sekretara niške Gradske uprave, na svom radnom mestu ih je bilo svega pet. O ostalim službenicima i radnicima javnog sektora izlišno je i govoriti. Dovoljno je reći da su se mnogi žalili redakciji Južnih vesti kako postoje spiskovi i kako moraju da idu u Beograd na doček ruskog predsednika.

Izjavama niških funkcionera da su tamo bili zbog Vučića, zapravo je i demistifikovana čitava priča koja je stvorena oko Putindana, da se miting navodno organizuje kao dobrodošlica ruskom predsedniku pod parolom “Za slobodnu i pristojnu Srbiju”. Nema sumnje da je tamo bilo onih koji su zaista želeli da vide Putina iz nekih svojih ličnih poriva. I to treba poštovati.

Međutim, mnogi su dovezeni kako bi se brojem okupljenih podržao Vučić i politika SNS, ali i dao odgovor protestima protiv aktuelne vlasti koje već nedeljama unazad u Beogradu, ali i drugim gradovima, organizuju nezadovoljni građani uz podršku opozicije. To potvrđuje i transparent “1 od 300 miliona” koji je valjda trebalo da parira onom koji nose oni koji šetaju subotom - “1 od 5 miliona”.

I to bi bilo u redu da je tako zaista i rečeno i da nije zloupotrebljen jedan značajan diplomatski događaj u dnevno-političke svrhe. Ovako, ta propaganda će verovatno doprineti rejtingu Vučića i naprednjaka, ali je upitno kakav će utisak ostaviti u diplomatskim krugovima, pa i u samom ruskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Kako će biti dočekan predsednik Francuske Emanuel Makron?

Ili Donald Tramp, ukoliko reši da poseti Srbiju?

Da li će se i tada organizovati reke ljudi da čuju “Thank you for your friendship”?