Saobraćajni bumerang niških naprednjaka

Kada su novinari Južnih vesti 2014. godine ukazivali na potencijalne malverzacije na tenderu za javni gradski prevoz u Nišu, niški naprednjaci oličeni u tadašnjem gradonačelniku Zoranu Perišiću i zameniku direktora Direkcije za javni prevoz Nenadu Stankoviću su glasno to negirali, a čulo se i kako je to jedan od najbolje realizovanih tendera ikada.

Krivične prijave koje je podnosio građanski nadzornik u postupku javne nabavke Dragan Dobrašinović, tužilaštvo je volšebno odbacilo, a naprednjacima i njihovim koalicionim partnerima je taj tender, vredan kao dve trećine niškog budžeta (oko 6 milijardi dinara), bio jedan od aduta u kampanji za lokalne izbore 2016. godine.

Koliko je posao dobro odrađen te 2014. godine vidi se sada, u 2018. godini, kada su na pomolu raskidi ugovora sa 2 od 4 prevoznika koliko je tada dobilo posao prevoza Nišlija.

Zašto se raskidaju ugovori?

Sa Direkcijom za javni saobraćaj se ugovor raskida jer ona nema para da ulaže u autobuse koje je uzela nakon tendera od JP Aerdorom Niš, preduzeća koje je pre toga godinama upravljalo “kružnim” linijama. Ne treba da podsećam da smo i tada pisali o spornosti te odluke koja je na kraju dovela do toga da su se Nišlije vozile neispravnim autobusima, a sve je kulminiralo izletanjem s puta jednog od njih.

Ćurdić je, kako se ispostavilo, vrlo brzo nakon dobijanja posla povukao svoje nove autobuse u Beograd, a u Niš posalo stare koji i danas saobraćaju niškim ulicama. Naravno, to je sve suprotno potpisanom ugovoru, ali to nije smetalo rukovodstvu Direkcije da s vremena na vreme odobrava zamenu “staru za novo”. Kada je ta priča dospela do javnosti, naprasno je odlučeno da se Ćurdiću plaća manje, a sada se najavljuje i raskid ugovora i nov tender.

Da li da pominjem tzv. “ekološki” bus? Nišlije, koliko ste se puta vozile u njemu, a plaćen je vašim parama i to oko 80.000 evra? Ispada da je više bio kod majstora nego na ulicama.

Sad će i on, kao i ostali autobusi Direkcije, na licitaciju. Da se kladimo da, ukoliko ga neko uopšte i kupi, neće da postigne ni pola te cene?

Saobraćaj jeste bio udarna igla u kampanji 2016. godine, pa su se tako naprednjaci i stranke "sateliti" koje se uz njih šlepaju, kleli i u vazdušni saobraćaj, u aerodrom. “Konstantin Veliki” jeste progledao, ali neki naprednjaci znaju da nije to samo njihova zasluga, ima tu, kako oni vole da kažu, i pomoći “stranih sila”. To je neka druga priča, ali njima nije smetalo da na sebe preuzmu sve zahvalnosti za razvoj aerdroma.

Međutim, sada čujemo od predsednika stranke Aleksandra Vučića, a pre svega od potpredsednice Zorane Mihajlović da su niški naprednjaci nesposobni da upravljaju aerodromom, pa Država želi da im (nam) ga uzme.

Tomas Man je jednom zapisao da “čak i štetna istina vredi više od korisne laži”, ali naprednjaci izgleda nikako to da shvate, pa im se priča o uspehu saobraćaja (drumskog i vazdušnog) iz 2016. godine, kao bumerang vraća dve godine kasnije i dobro drma rejting.

Građani su rešeni da sačuvaju aerodrom. Ako im to pođe za rukom, možda ne bi bilo loše da nakon toga pruže šansu naprednjacima i ostalim političkim opcijama da u kampanji za vanredne lokalne izbore još jednom revidiraju svoja obećanja. A možda i aktuelna vladajuća većina, svesno ili nesvesno, sama uvede Privremenu upravu, a potom i vanredne izbore odugovlačenjem i neodržavanjem u zakonskom roku sednice na kojoj bi trebalo da se raspravlja o aerodromu.