Šta je vrednije - životi radnika ili strani investitori?

Ovo je glavno pitanje nakon čitanja izveštaja inspektora rada o kontrolama niške i leskovačke Jure u vreme vanrednog stanja. Oni su dostavljeni Zaštitniku građana i konačno su, makar na taj posredan način, delimično došli do javnosti.

Inspektori su, piše u izveštajima, u vreme dok se iz medija mogla čuti samo reč “korona”, a većina nas sedela kući, vanredno kontrolisali pogone Jure. Razlog je taj što poslodavac nije puštao svoje radnike da sede kući već su morali da dolaze na posao.

Kada su počeli da se javljaju prvi slučajevi zaraze reagovale su i inspekcije.

Novinari i javnost do sada nisu mogli da saznaju šta su inspekcije otkrile, niti šta su preduzele, a ono što se dešavalo u tom periodu uvek se završavalo na Kriznom štabu koji je podsećao poslodavce na mere o poštovanju broja ljudi u zatvorenom prostoru i držanja distance.

Sada iz izveštaja saznajemo da često ništa od toga nije poštovano, da su zatekli i po 500 ljudi, iako je mera bila 50 na 5.000 kvadrata, da nije bilo distance. Od ranije znamo da su mnogi iz Jure bili pozitivni na kovid.

I sve su to utvrdili inspektori, ali nikakva kazna nije propisana, pa Zaštitnik sa pravom zaključuje da su iz širokog spektra svojih mogućnosti, inspektori izrekli najblaže mere.

Baš zato je glavno pitanje - šta je vrednije?

Tu se ne radi ni o neplaćanju prekovremenog rada, upisivanju za WC, strogoći, mobingu i besmislenom kažnjavanju. Svega toga je bilo prethodnih godina i sve završilo sa prijavama inspekciji i uglavnom bez posledica po poslodavca. Sada je malo jasnije i zašto.

Ovog puta je drugačije. Dosta drugačije. Ovog puta je reč o ljudskim životima. Ljudi koji tamo rade su potencijalno bili ugroženi. Mogli su da se zaraze i završe možda i na respiratoru. Neko je to uvideo i zažmurio. Napravio zapisnik i prosledio dalje. Bez ikakve kazne, zabrane, naloga ili slično.

Zašto? Zar je strani investitor vredniji od života ljudi?

Zar zakoni ove države ne važe za sve koji ovde posluju?

Strane investicije su nešto što je prvi talas preporoda takozvanih tranzicionih ekonomija. Oni zapošljavaju puno, izvoze puno, a plaćaju malo. I tako je svuda u svetu. Ali kako se nekom investitoru više isplati da radi u Srbiji, nego recimo u Egiptu. Da li je samo zbog jeftinije radne snage?

Strane kompanije sa tom takozvanom “prljavom industrijom” i primitivnom manufakturom su dosta uticale na buđenje ekonomija u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj pre više decenija. U tim kompanijama su prosečne plate danas oko 600 evra, ali lokalci tamo ne žele da rade. Do pandemije su neretko tamo hrlili i Srbi, jer je to značajno bolja plata od naših 300 evra. Česi, Poljaci i Slovaci rade u stabilnijm i jačim kompanijama koje plaćaju više i poštuju prava radnika ili idu dalje, na zapad EU.

Ovde su te kompanije, kojima je ugovor sa državom već istekao, i dalje visoko na lestvici bitnih, iako je jasno da žele samo 3 stvari - jeftinu radnu snagu, gledanje kroz prste i zaradu.

A nije da nam ne dolaze kvalitetnije kompanije. Stranci koji daju veće plate, bolje uslove rada, poštuju zakone, donose nove i modernije tehnologije i povrh svega stvaraju konkurentno tržište. Da, ima ih i u Nišu.

Zašto se isti standardi, plate i poštovanje zakona ne traže kod svih i od svih?

Zašto su neki i dalje privilegovani do te mere da mogu da ugrožavaju živote radnika?

Državna politika kroz žicu; Foto: JV/M. Z. Možda zato što se, ne budućnost Srbije, ali budućnost juga Srbije i dalje gleda kroz žicu.

Kroz kabl za nekog “hjundaija”, “lend rovera” ili “BMW”-a koji će se voziti po svetu, a koji će uredno kroz svoje ruke prevući zemljaci iz Niša, Malošišta, Kočana, Međurova, Doljevca, Prokuplja ili Šarlinca...

Uz najstrašniju utehu “ćuti, makar imamo posao”, koja nam je malo od rođenja, a malo više nametnuta od države sa visokih bina na otvaranju “velikih” fabrika.

To je državna politika - ljudi će raditi, procenat nezaposlenih na Birou će se smanjivati, investitor će zarađivati, malo će biti i za budžet, a zakoni, zdravlje i radnička prava su ionako ovde rastegljiva i selektivna kategorija.