Urednik informativnog sadržaja Južnih vesti.Dobitnik nagrade "Slađana Veljković" za uređivački rad.
Ovo je glavno pitanje nakon čitanja izveštaja inspektora rada o kontrolama niške i leskovačke Jure u vreme vanrednog stanja. Oni su dostavljeni Zaštitniku građana i konačno su, makar na taj posredan način, delimično došli do javnosti.
Inspektori su, piše u izveštajima, u vreme dok se iz medija mogla čuti samo reč “korona”, a većina nas sedela kući, vanredno kontrolisali pogone Jure. Razlog je taj što poslodavac nije puštao svoje radnike da sede kući već su morali da dolaze na posao.
Kada su počeli da se javljaju prvi slučajevi zaraze reagovale su i inspekcije.
Novinari i javnost do sada nisu mogli da saznaju šta su inspekcije otkrile, niti šta su preduzele, a ono što se dešavalo u tom periodu uvek se završavalo na Kriznom štabu koji je podsećao poslodavce na mere o poštovanju broja ljudi u zatvorenom prostoru i držanja distance.
Sada iz izveštaja saznajemo da često ništa od toga nije poštovano, da su zatekli i po 500 ljudi, iako je mera bila 50 na 5.000 kvadrata, da nije bilo distance. Od ranije znamo da su mnogi iz Jure bili pozitivni na kovid.
I sve su to utvrdili inspektori, ali nikakva kazna nije propisana, pa Zaštitnik sa pravom zaključuje da su iz širokog spektra svojih mogućnosti, inspektori izrekli najblaže mere.
Baš zato je glavno pitanje – šta je vrednije?
Tu se ne radi ni o neplaćanju prekovremenog rada, upisivanju za WC, strogoći, mobingu i besmislenom kažnjavanju. Svega toga je bilo prethodnih godina i sve završilo sa prijavama inspekciji i uglavnom bez posledica po poslodavca. Sada je malo jasnije i zašto.
Ovog puta je drugačije. Dosta drugačije. Ovog puta je reč o ljudskim životima. Ljudi koji tamo rade su potencijalno bili ugroženi. Mogli su da se zaraze i završe možda i na respiratoru. Neko je to uvideo i zažmurio. Napravio zapisnik i prosledio dalje. Bez ikakve kazne, zabrane, naloga ili slično.
Zašto? Zar je strani investitor vredniji od života ljudi?
Zar zakoni ove države ne važe za sve koji ovde posluju?
Strane investicije su nešto što je prvi talas preporoda takozvanih tranzicionih ekonomija. Oni zapošljavaju puno, izvoze puno, a plaćaju malo. I tako je svuda u svetu. Ali kako se nekom investitoru više isplati da radi u Srbiji, nego recimo u Egiptu. Da li je samo zbog jeftinije radne snage?
Strane kompanije sa tom takozvanom “prljavom industrijom” i primitivnom manufakturom su dosta uticale na buđenje ekonomija u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj pre više decenija. U tim kompanijama su prosečne plate danas oko 600 evra, ali lokalci tamo ne žele da rade. Do pandemije su neretko tamo hrlili i Srbi, jer je to značajno bolja plata od naših 300 evra. Česi, Poljaci i Slovaci rade u stabilnijm i jačim kompanijama koje plaćaju više i poštuju prava radnika ili idu dalje, na zapad EU.
Ovde su te kompanije, kojima je ugovor sa državom već istekao, i dalje visoko na lestvici bitnih, iako je jasno da žele samo 3 stvari – jeftinu radnu snagu, gledanje kroz prste i zaradu.
A nije da nam ne dolaze kvalitetnije kompanije. Stranci koji daju veće plate, bolje uslove rada, poštuju zakone, donose nove i modernije tehnologije i povrh svega stvaraju konkurentno tržište. Da, ima ih i u Nišu.
Zašto se isti standardi, plate i poštovanje zakona ne traže kod svih i od svih?
Zašto su neki i dalje privilegovani do te mere da mogu da ugrožavaju živote radnika?
Možda zato što se, ne budućnost Srbije, ali budućnost juga Srbije i dalje gleda kroz žicu.
Kroz kabl za nekog “hjundaija”, “lend rovera” ili “BMW”-a koji će se voziti po svetu, a koji će uredno kroz svoje ruke prevući zemljaci iz Niša, Malošišta, Kočana, Međurova, Doljevca, Prokuplja ili Šarlinca…
Uz najstrašniju utehu “ćuti, makar imamo posao”, koja nam je malo od rođenja, a malo više nametnuta od države sa visokih bina na otvaranju “velikih” fabrika.
To je državna politika – ljudi će raditi, procenat nezaposlenih na Birou će se smanjivati, investitor će zarađivati, malo će biti i za budžet, a zakoni, zdravlje i radnička prava su ionako ovde rastegljiva i selektivna kategorija.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Isto kao sto u kineskim radnjama nikad ne daju fiskalni racun..
A kad zatrazim fiskalni, kao da sam im u oko brknuo, mrze me..
Na ostalim mestima mi uvek daju racun..
Bravo za novinara Stankova! Samo dodatak, istraziti kako smeju da ljudima skracuju godisnji odmor? Imaju zakonsko pravo na dve nedelje. Radnici jure si bili samo nedelju dana…
i i drugim, stranim kompanijama u Nisu je isto, nrma boljih i gorih, svi izrabljuju. Govorim iz iskustva i azijskih kompanija i evropskih.
Lako je biti “borac za radnička prava” dok se plata zarađuje od dotacija NVO (inostranstva). Teško je ubediti strane investitore da dođu. Polozaj radnika će se poboljšati kad bude više stranih investitora i kad počne borba za kvalitetnu radnu snagu. Investitore treba zvati a ne plašiti. Oni uvek mogu da odu u Albaniju ili Bosnu i nađu jeftiniju radnu snagu. Prošlo je vreme socijalizma.
Što su glasali za miloševića i njegove isprdke i što to još rade? Daj mi prvo da vidimo da li jadna nejač „neda“ kocoBo, to prvo, a drugo, hoće li u NATO? Aaaaa, neće? „Neda“? E onda za motanje kablova za 100 evra gotovs! Kabl motaj! Ha ha ha ha ha…. Ha ha ha ha ha….
Postovani, da li bi u nekom svom narednom pisanju, iskazali vase misljenje o tome sto u toj Yuri jedne radnike primaju, dok druge odpustaju.Sta vi mislite o tome?
Kome nije jasno, da svaka “ fabrika“, koju je ON otvarao, automatski postaje nedodirljiva, nek se i dalje cudi ! Zakonsko sindikalno organizovanje,javno se zabranjuje!
Dalje, i vrapci na grani znaju, ko je hteo posao u robovlasnickim pogonima, morao je da udje u sns, morao je da bude vozen na mitinge, morao je da glasa i sakuplja „kapilarne“ glasove ! Znaci, vlasnici i vlast su na sve mislili!
Eto dokaza u Yuri i drugim fabrikama da KORONA NIJE NI BLIZU SMRTONOSNA kao što nas lažu celo vreme. Jer da jeste pola Srbije bi već bilo gotovo. Kako to da su svih ovih meseci nepridržavanja „mera“ kriznog štaba ljudi ovo dalje živi po tim fabrikama? Ako je to tako, a jeste, sa kojim motivom su uvedene „medicinske“ mere i kazne, i ko će da odgovara za posledice po život svih nas?
Dobar primer- mene ta arogancija u kineskim radnjama uzasava, sa stavom da su iznad sistema jer imaju ledja! A kada im potrazis racun, onda jos i moras da cekas da ponovo sve otkucaju i jos malo izgubis vreme :)…zato sam i prestala da idem u kineske radnje…