Stabilokratija je mrtva i šta ćemo sada?

Za one koji ne znaju, frankenštajn-ideologija koja kombinuje demokratiju i meku diktaturu sa ciljem očuvanja stabilnosti, kreirana u Zapadnoj Evropi, a negovana na Balkanu poslednjih godina, jednom rečju naziva se stabilokratija.

Ona je iznedrila sve balkanske đukanoviće, gruevske, haradinaje, vučiće, zvizdiće, rame, dodike, kolinde i ostale, koji, kao što znamo, na unutrašnjem planu imaju odrešene ruke sve dok je u regionu mir.

Masovni protesti u Albaniji i Crnoj Gori, srpski sada već svakodnevni protesti “1 od 5 miliona” ispred Predsedništva, gušenje nezadovoljstva u Republici Srpskoj, odugovlačenje sa rešavanjem kosovskog pitanja uz bujanje nacionalizma u svim delovima Balkana, jasan su znak da je danas, međutim, stabilokratija mrtva.

Rata zaista (još) nema, ali nema ni unutrašnjeg mira. Naprotiv, uz konstantno nezadovoljstvo kvalitetom života i nedostatkom perspektive sve je prisutnija i mržnja među narodima, koja često namerno, zarad političkih ciljeva, biva gurnuta u prvi plan. Situaciju dodatno komplikuje i to što smo svi na Balkanu već na ivici strpljenja dok slušamo priče o boljem životu.

To je donekle i logičan sled, jer su prethodnih godina, kao i danas, gaženje vladavine prava, rast korupcije, ugnjetavanje i kontrolu medija, politizaciju nezavisnih institucija na ovim prostorima, koncentrisanje moći u jednom čoveku i zloupotrebu državnih institucija, političari, lobisti i aktivisti sa Zapada zanemarivali zbog famozne stabilokratije.

Da su shvatili da su kola krenula nizbrdo i da ova ideologija ne daje rezultate, prošlonedeljnim sastankom sa tzv. liderima Zapadnog Balkana u Berlinu pokazale su i Nemačka i Francuska. Očigledno ove države žele da se problemi na Balkanu brže rešavaju i da za to nije dovoljno beskrajno sastančenje u briselskim kancelarijama Evropske unije. Rezultati razgovora u Berlinu su, ipak, nikakvi i to sve liči na jedan početak rešavanja sudokua koji vas mnogo muči i kojem se u etapama vraćate.

Međutim, da li su sada, kada im na vrata kucaju izbori za Evropski parlament, kada muče muku sa Bregzitom i dok ih žuljaju Mađarska i Poljska, evropski političari uopšte u situaciji da popravljaju i krpe zamrlu balkansku stabilokratiju?

Ovo zapadnjacima nije prvi put da im se ova ideologija urušava. Imaju već iskustva sa Makedoncima i Nikolom Gruevskim. Kada je tamo propala ta ideja, a Gruevski iz stabilokarte prerastao u autokratu, što se danas dešava u mnogim zemljama Balkana, “ispilivao” je Zoran Zaev. On je preko noći promenio neke svoje stavove, pre svega oko imena države, i sada za Severnu Makedoniju Evropska unija nema alternativu.

Iz evropske perspektive, danas za Makedoniju može da se kaže - stabilokratija umrla, operacija uspela.

Trenutna situacija na Balkanu je nešto drugačija i zbog jačanja novih autokrata, ali i zbog bujanja nacionalizma koji gura u evroskepticizam, i zahteva odlučnu i konkretnu reakciju. Posebno, jer iz prikrajka sve to posmatraju Rusija i Kina i korak po korak ulaze što trgovinskim, što vojnim, a što infrastrukturnim putevima.

Ipak, izgleda da u ovom trenutku niko ne zna koji antibiotik sa brzim delovanjem bi rešio problem.

A opet, sa druge strane, mogao se unapred naslutiti ovakav rezultat stabilokratije, jer je neminovan poraz svake politike kada se zaigrate i zanesete u trgovini. Osnov stabilokratije jeste trgovanje. Trampi se nešto najskuplje i najsvetije - mir za odrešene ruke.

Ta frankenštajn-ideologija svakako ne bi preživela ni da je nisu sprovodili likovi poput Vučića, Tačija, Rame, Đukanovića, Gruevskog, Kolinde ili Izetbegovića.

Jer tako to obično biva kada zaboravite na ono što je ujedinilo i što spaja Evropu, a baš to se desilo aktuelnom rukovodstvu EU. 9. maj kao simbol slobode, koji danas slavimo širom sveta, bačen je pod noge.

Zarad nečijih interesa, nekih dogovora ili tržišta, u slučaju Balkana, zažmurilo se na sve vrednosti, ne Evropske unije, nego antifašističkog talasa svih evropskih naroda koji se širio Starim kontinentom nakon 1945. godine.