Tabloidno biće - uplašeni homo polusapiens prikovan za TV

“Ne mešam se ja u politiku, mene to ne zanima” je nešto što se neretko čuje od mnogih ljudi. Čak i poslednje istraživanje BIRODI-ja pokazuje da 40% južnjaka sebe smatra apolitičnim. Sa idejom da oni brinu samo svoje brige, guraju kroz život (ne)svesni da zapravo i te njihove brige određuje upravo politika, a da su oni i te kako uključeni u sve to.

Evo i kako.

Jedan od zadataka kontrolisanih tabloida je da i tog građanina koji “brine samo svoje brige” uvuku u politički tok, u tu reku čija nas matica nosi, a čiji je izvor u vrhu vladajuće političke strukture. Namerno nije rečeno vladajuće političke partije, jer smo danas u Srbiji u situaciji da je teško razdvojiti partiju i Državu, te je zato to jedna struktura koja upravlja našim životima.

Te strukture preko tabloida od građanina 21. veka, koji bi trebalo kulturološki, istorijski, na kraju i genetski da ima sve predispozicije slobodnog čoveka, prave jednu zgrčenu i uplašenu osobu koja stalno misli “da nam neko radi o glavi”. Osobu koja se boji nekog novog rata i čeka nekog novog neprijatelja.

A kako i ne bi bio u grču, kada iz svih mejnstrim medija, koje ne može da izbegne sve i da hoće, dobija informacije da nas niko ne voli i da jedva čekaju da zarate sa nama. Čitajući tabloide zaključujemo da mi kao država jedino nismo na ivici rata ili nismo zategli odnose sa Rumunijom i Mađarskom. Sa svima ostalima u regionu smo imali ili i dalje imamo, sudeći po naslovima, nerasčišćene račune.

Prikovani za tabloidne sadržaje, mnogi izgube i one osnovne ljudske vrline, što je posle intenzivne tabloidizacije društva i više nego evidentno. Vrednosti koje danas kao nacija delimo nisu ni obrazovanje, ni lepo vaspitanje, već smo skliznuli u to da “diploma nije bitna”, da prolaze samo “jaka leđa” i da sve može “na snagu” ili za pare.

Zaboravili smo kako se izgovara “izvini” i kako se piše “hvala”. To je nekako ispod nivoa, jer zaboga u Skupštini Srbije narodni poslanici to ne izgovaraju, već i iz njihovih usta pljušte psovke. Iste psovke koje se nalaze i na naslovnim stranama tabloida. Koji uz njih i relativizuju nasilje svake vrste, ratuju sa nezavisnim institucijama, vode istrage, targetiraju, etiketiraju, podstiču podele u društvu i propagiraju “laku lovu” i instant popularnost u raznoraznim zadrugama i parovima.

Sve što treba je da budeš spreman da se skineš u pravom trenutku i da budeš zamorče pod kamerama na neodređeni vremenski period i uspeo si - to je poruka koja se šalje.

Krajnji cilj je probuditi kod ljudi samo osnovni instinkt, instinkt za preživljavanjem i ne dozvoliti puno prostora za razmišljanje. A upravo nas to razmišljanje razdvaja od životinja. Zbog njega smo homo sapinesi ili misleća bića. Jedini prostor za razmišljanje se ogleda u delu da svi konzumenti tog sadržaja budu svesni da postoji jedan čovek ili jedan centar, neko ko brine o njima. Zato ne moraju oni da brinu i razmišljaju, već mogu da se prepuste lakoj zabavi i još jednom osnovnom instinktu - voajerizmu.

Tako kreirano tabloidno biće u politiku se ozbiljnije uključuje u predizbornoj kampanji kada TV termine i novinske strane, umesto starleta, zadrugara i ostalih “zvezda” popunjavaju političari. Razume se, isključivo oni koji imaju pristup i kontrolu nad medijima. To već pripremljeno biće sada upija druge poruke, koje opet bez mnogo razmišljanja i prihvata.

Šta mislite kakav je rezultat na tim izborima i ko pobeđuje?

To biće zaokruživanjem broja na glasačkom listiću na kraju i potvrđuje da je zapravo okrenulo ceo krug političke igre u koji je uvučeno kroz tabloide, iako je i dalje pri stavu da je apolitično.

Tabloidno biće nije plebs, kako se ovih dana spinuje u mejnstrim medijima. To su ljudi, neki čak i izuzetno dobri, kvalitetni i kreativni ljudi, koje nažalost vladajuća struktura već godinama zloupotrebljava kako bi sačuvala masne plate, službena vozila, privilegije i moć.