Tesno demokratsko odelo

“Ološi” i “idioti” čuje se poslednjih meseci sa govornice u Vladi Srbije i to iz usta premijera Aleksandra Vučića. Ako se podsetimo i etiketiranja i podele novinara, besomučnog ponavljanja za istom govornicom “Vučiću, pederu”, što se čulo ranije na nekoj utakmici, uz utisak da ga svi koji misle drugačije zapravo mrze, jasno je da mu nije uvek prijatno u odelu koje nosi od 2012. godine.

To odelo, uz naočare i blagu promenu stajlinga, svakako je odelo demokratije, jer je to kurs koji je barka po imenu “Srbija” zauzela od kada je Vučić preuzeo kormilo. To je put ka Evropi i tobožnje zalaganje za demokratske principe. Međutim, kao što vidimo, odelo ga ponekad žulja i ponekad ispliva i ono što je bilo pre i ono što je ispod njega i ono što, a to je najznačajnije, i ne priliči nijednom premijeru.

Ipak, dok Vučića to odelo u poslednje 4 godine s vremena na vreme stisne, onaj kome je baš tesno je novi gradonačelnik Niša Darko Bulatović. On je za manje od dva meseca na čelu Niša imao izjave koje ne da su samo u suprotnosti sa onim za šta se deklarativno zalažu njegova Srpska napredna stranka i pomenuti premijer Vučić, nego je to bilo i u suprotnosti sa zakonom, pa i sa onim za čim teži i na čemu počiva savremeno društvo od 1945. godine na ovamo.

Zbog prirode posla, imao sam priliku da više puta slušam novog gradonačelnika nadugačko i naširoko. Dok Vučićevi govori u poslednje vreme neretko prerastu u performans i idu od komedije, preko farse do tragedije, naravno sa puno šmiranja, Bulatović govori mirno i ritmično i čini se da, posebno kada se obraća građanima, želi da pošalje neku poruku, da da neku jaku misao, neku ideju. Moj utisak je da je lajt-motiv njegovih izlaganja “okrenimo se budućnosti, ne gledajmo u prošlost”.

Korektno. Nešto što prolazi u svim političkim obraćanjima, a kako i ne bi, jer budućnost je zapravo nada, to nešto što nas vuče ili gura napred. Međutim, kada gradonačelnik Niša treba da pojasni ili reši konkretan problem, od budućnosti nema ni “B”, već se vraća u daleku prošlost. Tako se prvo setio Lambrosoa i njegove teorije o ocenjivanju ljudi na osnovu fizičkog izgleda. Teorija koju su, prema nekim podacima, primenjivali i nacisti stvarajući arijevsku rasu, a konačno je odbačena kao predrasudna i fašistička.

Onda su usledile “baze podataka” Nišlija koji su tužili Grad da bi se videlo kako oni plaćaju svoje obaveze prema Gradu i državi. U javnosti je to, pored osećaja pretnje, mnogima ličilo na pravljenje spiskova i vraćanje u prošlost. A pojedini građani su na društvenim mrežama pominjali i žute trake kojima su bili obeleženi Jevreji tokom Drugog svetskog rata, opet, u fašističkoj Nemačkoj.

Od Bulatovićeve prve izjave se ogradila i njegova stranka - SNS, a za drugu mu je “uši zavrnuo” poverenik Rodoljub Šabić.

I da, naravno da su ove radikalne izjave Vučića i Bulatovića, ovi radikalni potezi, radikalna prozivanja i radikalan pristup problemima i onima koji drugačije misle - strašni. Samo pokazuju koliko im je tesno u demokratskom odelu, koliko im ono nije po meri. Ali eto, odlučili su da ga nose, a mi kao građani, voljom opet nekih od nas i partijskim odlukama, valjda umorni od prošlosti i raznih demokrata, bez posla i para, odlučili da ih trpimo.

Ipak, meni je strašnije ako jednog dana reše da to odelo pocepaju ili skinu, a ostanu tu gde jesu. Samo da tada ne ostanemo i bez ovih što “zavrću uši”.