Uključi mozak, isključi televizor

Nisam 100 % siguran, ali mislim da je parola iz naslova nešto što se viđalo na transparentima tokom protesta devedestih godina.

Nažalost, ponovo je aktuelna, jer kako su Južne vesti pisale tokom protekle nedelje i danas se, pre svega uz pomoć televizija, ali i tabloida, stvara jedan ružičasti svet u koji se uvlače građani. Svakodnevnim lažima sa malih ekrana se ubeđuju da je sve lepo i dobro, a zapravo nije baš tako. Mada ima u tim programima i potrebe za stalnom tenzijom i strahom, kako bi se onda jedan čovek pojavljivao stalno kao spasilac i donosilac rešenja - stara književna matrica koju su primenjivala još braća Grim, a bogami je bila prisutna i kod Vukovih pevača epskih pesama.

Ako ima onih koji su sumnjali da postoji orkestrirana propaganda u kojoj živimo, sada je tu i dokaz u vidu mejlova koji se iz jednog centra šalju svim televizijama koje su na neki način pod kontrolom vlasti i vladajuće stranke, pa oni moraju i svoje informativne emisije da prilagođavaju tome. Nebitno je da li se radi o lokalnim televizijama, koje bi su suštini trebalo da se bave lokalnim problemima, uputstva u mejlovima su ista za sve.

Uglavnom se medijima naređuju dve stvari - da direktno ili indirektno veličaju vlast, u ovom slučaju predsednika Srbije i SNS Aleksandra Vučića ili da kritikuju opoziciju, kao što je bio slučaj sa naredbama od protekle nedelje. Naredbe su i da se emituje “Kontravizija”, jer očigledno se taj treš program primio kod određenog dela publike, a pošto takođe radi na promociji vlasti onda je obavezan deo programske šeme.

Vučićevi mitinzi, govori, vanredne i redovne pres konferencije su takođe česta slika brojnih televizija, posebno u predizbornoj kampanji kada, na primer, miting SNS iz Kragujevca prenosi desetak nacionalnih i lokalnih televizija.

Pored toga što u čitavoj priči postoji etički, pa i zakonski problem i takvi mediji na različite načine krše Kodeks novinara Srbije, moguće je izvući i mehanizam dezinformacija i propagande.

Prema pisanju portala Raskrikavanje, koji se bavi otkrivanjem lažnih vesti, u pojedinim medijima primetno je “izvlačenje tuđih reči iz konteksta, pristrasno izveštavanje, bezočno laganje, izmišljanje od prvog do poslednjeg slova”.

Domaći mediji su razvili brojne tehnike manipulisanja - nekima se postižu određeni politički ciljevi, a neke od njih jednostavno služe povećanju klikova, tiraža ili rejtinga - piše Raskrikavanje.

Da stvar bude gora, određeni ljudi, koji se predstavljaju kao urednici ili vlasnici tih i takvih medija, neretko brane, pa čak i vode medijske ratove protiv političkih protivnika, drugih novinara ili neistomišljenika aktuelne vladajuće garniture. Crtajući im mete na čelo promovišu sebe u nekrunisane ministre propagande, funkcije koja je svoj zenit doživela tokom Drugog svetskog rata.

I da, kontrole medija je bilo i dok su bili “žuti”. Za to su, između ostalog, i platili cenu na izborima 2012. godine. Narod ih je promenio, jer je valjda tražio bolje. Samo da se razumemo, to je bila niža liga u odnosu na orkestriranu propagandu koja danas ide i do dirigovanih “in memoriama”.

Da je situacija u medijima u Srbiji zaista nikad gora pokazuju i brojni izveštaji - od Evropske unije do međunarodnih strukovnih udruženja. Zato je i krajnje vreme da se isključi televizor, a uključi mozak.

Čovek treba da gleda u svoj frižider. Da ga otvori i da gleda. Tu se krije više odgovora nego što Vučić može da ih da na konferencijama za medije.