Zagazdeli 2

Kada sam pisao prvi tekst o zagazdelima nisam ni slutio da će on dobiti svoj nastavak, ali eto, ovom fenomenu politčkog ponašanja u Nišu izgleda nikad kraja.

Doduše, ovaj tekst bi komotno mogao da nosi naslov “Građani, ko vas šiša”, a evo i zašto.

Poslednja sednica niškog parlamenta održana je, najblaže rečeno, u vrlo čudnim okolnostima. U najkraćem - nije bilo TV prenosa, opozicija napustila salu, a vladajuća većina pedesetak tačaka usvojila za oko 2 sata bez da diskutuje o ičemu.

Ne ulazeći u to da li je potez opozicije da napusti sednicu opravdan ili ne, znajući da je sednica mogla da se emituje u snimku ili odloženom prenosu, ključno pitanje je sama organizacija sednice bez prenosa i sa isteklim ugovorom sa Niškom televizijom.

Naime, vladajuća većina, od kada je nastao ovaj problem, insisitira na nekoj demokratiji, dogovoru i toleranciji, pa čak opoziciji pripisuje neke “nedemokratske” manire, a upravo je ta vladajuća većina odlučila da zaseda bez TV prenosa. Kažu, nisu znali da je ugovor istekao i da prenosa neće biti, ne znam, možda nisu znali ni da je NTV privatizovana.

Sve mi to liči na prve zimske izveštaje i opravdanje uz čuvenu rečenicu “putare je i ove godine iznenadio sneg”. Ili kada sportski komentatori kažu “igrača na terenu je iznenadila lopta”. A šta je očekivao - bombone?

I onda, kada opozicija zaista želi da sačuva tekovinu demokratije u Nišu, a to nije floskula jer su se za to izborili Nišlije i Nišlijke devedesetih šetajući po cičoj zimi, između ostalog i sa željom da znaju kako se troše njihove pare, neko to danas unižava uz konstataciju da je valjda bitnije da se usvoje tačke sa dnevnog reda, da funkcioniše Grad.

Jeste, bitno je i to, ali narod (demos na grčkom - sastavni deo demokratije) treba da čuje i zašto i kako se usvajaju te tačke. Zašto i kako budžet ide na 12,5 milijardi dinara, zašto i kako se poklanja 300 miliona javnim preduzećima, zašto i kako se izveštaji o radu za 2014. i programi poslovanja za 2015. usvajaju u novembru 2015. Povrh svega, narod treba da čuje i kritiku opozicije, jer i oni su predstavnici građana, i funkcionerima toliko bitnu “drugu stranu”.

Ako ni zbog čega drugog, lično bih voleo da je TV prenosa bilo makar zbog pojedinih odobornica koje na sednicu dođu u večernjim toaletama, doterane sa “ful” šminkom. Greota je da ne “izađu na televizor” jer su verovatno više vremena provele po salonima lepote, nego čitajući materijal za sednicu. To u neku ruku opravdava i njihovo skoro četvorogodišnje ćutanje u parlamentu iako su ih građani tamo poslali da ih zastupaju, ali teško je sve stići.

Nažalost, od prenosa nije bilo ništa, već su se u toj radikalskoj demokratiji prva dva čoveka Grada (gradonačelnik i predsednik Skupštine) povukla i na pijedestal postavila Nenada Stankovića koga pamtimo iz prošlog teksta o zagazdelima, inače promenom nekoliko stranaka već dokazanog borca za “demokratiju” i građane.

U zagazdelom stilu je sa još 32 profesionalna dizača ruku, nazovi odbornika, od kojih su neki možda bili i zalepljeni super lepkom za stolicu kako ne bi ostali bez kvoruma, izgalasao pedesetak tačaka važnih za narod koji ih je izabrao i koji ih plaća, a da to oni nisu ni čuli, ni videli. Na kraju, aplauz.

Baš tako - aplauz za lošu predstavu posle koje se gledaocima ne pali svetlo. Naprotiv.