Kako napisati čitanu knjigu

Ovih dana objavljeno je dajdžestirano izdanje kultnog Ekoovog Imena ruže, nastalo tako što je autor izbacio opterećujuće opise i pasuse u kojima do izražaja dolazi njegova ogromna erudicija. Intervencija je izazvala oprečne komentare - od jadikovanja nad mladima koji su nedovoljno obrazovani i kojima zbog toga ne treba izlaziti u susret, do ukazivanja da svaki pisac mora da nađe način na koji će se približiti novim generacijama. Jedna moja prijateljica primećuje da skraćivanje i nije bilo nužno jer čitaoce ni do sada niko nije mogao da spreči da pasuse i poglavlja preskaču do mile volje.

Za razliku od Umberta Eka, Haruki Murakami ne odustaje od pisanja “debelih” romana, a prodaja njegove trilogije 1Q84 odlično funkcioniše širom sveta. Murakamijeva šema je sledeća: nesnađen junak traži sopstveni put u svetu koji je prilično neprijateljski raspoložen spram individualnosti, sreće enigmatične likove i usput prolazi kroz događaje koji sadrže elemente fantastičnog. Njegov stil karakteriše jednostavno i uzbudljivo pripovedanje, blisko publici koja voli rafinirane ljubavne romane, priče o sazrevanju, fantastiku, Dostojevskog, Kafku i Selindžera. Murakami u intervjuima često izjavljuje da sebe ne vidi kao umetnika već kao nekoga ko voli da piše.

Iz štampe će uskoro izaći novi roman Nišlije Dejana Stojiljkovića Duge noći i crne zastave, amalgam proze i stripa. Autor bestselera Konstantinovo raskršće ovoga puta piše o borbama koje su prethodile Kosovskom boju, o neslozi velikaša i pravim vitezovima koji u sebi nužno imaju i nešto od onostranog. Kako bi, inače, ušli u mitove?

Koji je “trik” uspešno primenio ovaj mladi pisac probijajući se ka brojnoj publici? Stojiljković je ukapirao da današnji čitalac voli dinamičnu radnju, scene koje može da zamišlja kao slike i priču koja na neki način ima veze sa istorijom. Smislena primena fantastičnih elemenata obezbeđuje mu dodatne poene.

U Srbiji se, uz romane, trenutno najbolje prodaju autobiografske knjige intrigantnih ličnosti, pogotovo ako izdavač može da im obezbedi veliki medijski publicitet. Uspeh Lauševićeve knjige Godina prođe, dan nikad pokazuje da čitaoci vole iskrenost onih koji imaju šta da kažu.

Šta je, dakle, zaključak: kako da napišete hit, ako vam je do toga? Poželjno je da pišete o nečemu što zanima veliki broj ljudi, a pre svega vas lično, jer zašto biste, inače, uložili veliki trud u taj poduhvat? Mudro je da pripovedanje sadrži više događanja a manje elaboriranja (u književnoj terminologiji poznato kao dominacija dinamičkih nad statičkim motivima) i da priča bude dobro osmišljena a ne krojena u hodu, po sistemu “ma sve će to doći na svoje”.

Nauka se trudi da nam razjasni sve misterije, čak je i fenomen zaljubljivanja “dešifrovan” kroz priču o hormonima. Čitaoci, ipak, i dalje imaju potrebu za nedokučivim.