O slobodi izbora koja je apsolutna

Autor
Branislav Marković

Član Programskog saveta Reformističke stranke.


Glava prva

Slika prva
– Februar dvanaeste. Zaledilo. U stvari zaleđeno već danima. Ponedeljak. Onaj kad đaci nisu išli u školu.

Slika druga
– Televizor uključen tek onako. To ne gledam. Samo prisluškujem dok radim nešto drugo, uzgred, kao radio nekad što se slušao.

Slika treća
– Pričaju o hladnoći. Onda spominju Niš. Tu malo obratim pažnju. Sad već slušam. Na pola uha, makar.

Slika poslednja
– Fina teta sa nacionalne frekvence najavljuje reportažu o beskućnicima, odnosno o „ljudima koji su izabrali takav život“. Da, to je rekla. Morate mi verovati na reč. Ljudi koji su izabrali da budu beskućnici!

Glava druga

Odjednom mi je sve jasno. Sada sam siguran da postoji prolaz u paralelne svetove, svetove u kojima je sve isto sem logičkog sistema. I bolje od toga. Pronašao sam prolaz. Shvatio sam kako se iz ovog sveta može u druge. Postoji kod. Šifra. Kad se ona izgovori prelazim iz sveta opterećenog rvanjem između nužnosti i slobode u svet čiste slobode. Sve postaje stvar izbora. Preda mnom pucaju novi vidici i beskonačne moći. Šifra je: ljudi biraju da budu beskućnici.

Pokušajte i Vi. Izgovorite šifru. Slobodno. Ja sam prošao kroz prolaz. Čudesno je. Ništa nije kao juče. Ja sad razumem ovaj svet.

Glava treća

Prosto je. Neki izaberu da budu beskućnici, a neki opet i ne. Neki samo pokušavaju. Obično prvo izaberu da budu nezaposleni. Ne svi. Fina teta sa nacionalne frekvence, na primer, suprotno tome izabrala je da prima platu na Tijanićevoj televiziji. Ovaj je slično njoj izabrao da gospodari državnom televizijom. Izabrao je i da među Beograđanima izabere izabrane urednike, čiji je izbor bio da budu zaposleni u državnoj firmi u koju će naprimati još Beograđančića sličnih sklonosti. I, još finih teta, naravno. Skoro svi Beograđani su sa ovim ili onim obrazloženjem izabrali da budu zaposleni.

Popularnost ideje zaposlenja idući od Beograda na jug i na istok naglo opada. Ranije su i tu ljudi radili za platu, ali to više nije trend. Sada biraju da budu nezaposleni. To ranije se zvalo socijalizam. Taj nije bio dobar. To smo izabrali da promenimo zato što u socijalizmu nije bilo posla za sve, a jedared ni kafe nije bilo u prodavnicama. Izabrali smo kapitalizam. I drugi su izabrali kapitalizam. Amerikanci su izabrali kapitalizam takođe. Oni drže skoro sav svetski kapital i zato mnogo vole kapitalizam. I Kinezi su izabrali da vole kapitalizam. Oni imaju najviše radne snage. Imaju više radne snage nego što svetu treba. Kinezi su izabrali da spavaju u fabrikama i da rade 16 sati dnevno. Kinezi su izabrali da rade za pare za koje ovde ni burek ne može da se kupi. Svetskom kapitalu se to svidelo i taj je izabrao da se sav preseli u Kinu. Tako su svetski kapital i kineska vlast izabrali da od Kine naprave svetsku fabriku.

Mi smo izabrali da u kapitalizam uđemo bez kapitala i bez fabrika. Izabrali smo da oni što su bili radnici sad budu nezaposleni. Potom su i sami radnici odlučili da budu nezaposleni. Doduše neki su izabrali da se na neko vreme zaposle i da dok su još mladi primaju platu kod privatnika. Oni će tek kasnije, kad oforme porodicu, izabrati da ostanu bez posla. O tome je izabrao da se stara izvesni ekonomista Cvetković kome se desilo da ga je Tadić iznenada izabrao za mandatara Vlade u državi koju je izabrao da joj bude predsednik. Pomenuti Cvetković je izabrao da uredi radno zakonodavstvo tako da bude stimulativno za potencijalne investitore, što će otkloniti sve zakonske teškoće na koje bi mogli da naiđu radnici zaposleni u privatnom sektoru kada najkasnije do svoje trideset i pete odluče da ostanu bez posla, kao i da ga potom više nikad ne pronađu.

Ti isti će zatim izabrati da padnu u dugove a onda i da više nikad iz njih ne izađu. Ni tu neće biti napušteni od svoje države. Ova će im, vođena mudrošćušto preliva iz taze prevedenih brošura liferovanih od strane MMF, IRI i sličnih prosvetitelja, obezbediti progon po najvišim evropskim standardima.

Nedavno im je obezbeđena mogućnost da kao dužnici budu proganjani od strane privatnih agencija za uterivanje dugova. U ovom progonu ni država neće ostati po strani. Njen će posao biti da štiti progonitelje. Sve je već promišljeno, odvagano i odlučeno. Oni što su izabrali da primaju platu u Narodnoj Skupštini, izglasali. U toku je obuka budućih goniča u beskućništvo. Evropa ne treba da brine. Polako ali sigurno gradimo beskućništvo po najvišim, ne evropskim, nego američkim standardima.

Glava poslednja

Kreće reportaža na TV. Beskućnici. Čini se da je to neki bezbrižni svet. Ko zna? Možda je i tako? Za jednoga kažu da je najpopularniji niški beskućnik. Ime nisam zapamtio. Najpopularniji među mnogim popularnim, valjda.

E ovde već  imam jednu primedbu. Kako da znamo da je to tačno. Za pomenutog lauerata ja do ove reportaže nisam čuo, a koliko znam nikakvo istraživanje popularnosti beskućnika nije rađeno. Ovo dakle može da bude paušalno.  To bi trebalo da se radi ozbiljnije.

Ovako. Najpre treba dati uglednim agencijama za sondažu javnog mnjenja zadatak da redovno prate popularnost beskućnika. Zatim treba ustanoviti priznanja kao što su beskućnik godine, beskućnik meseca, beskućnik dana itd. Na kraju treba odrediti ko je među mnogim zaslužnima najzaslužniji za procvat beskućništva, te mu poveriti da svečano uruči povelju.

Moj je predlog da plaketu Beskućnik godine svečano treba da uruči onaj ekonomista Cvetković. Može on, a i ne mora. Otvorena je to tema. Svaka sugestija je dobrodošla.

 

Komentari

16
  1. Živimo u zemlji nad zemljama. Ovde ljudi jednako biraju predsednika republike i ujedno izaberu da budu beskućnici. ‘De ćeš boljih ovaca za jednog pastira. Ili je sve to samo izgovor. Ja bih rekao da je ovo drugo. Nadam se da me vreme neće demantovati.

    U svakom slučaju, mislim da ONI ne smeju ni da pomisle na to da beskućnici mogu u svakom trenutku da izaberu „motku“, umesto olovke na izborima.

  2. Odličan tekst.

  3. Ne bih da ulazim u dubiozu teksta, posle glave druge izgubio sam interesovanje… tekst je mozda i odlican.

    Pitao bih redakciju da li imaju neke apoliticne ljude koji bi im napisali kolumne u vreme izbora, cisto da mi citaoci preda’nemo dusu o problemima u drustvu u vreme kolere.

    • Имао си избор 1.да текст прочиташ до пола и да га коментаришеш, као и 2.избор да га прочиташ до краја и га коментаришеш.
      Поштујем твој избор, јер се стварно ради о избору, али ја сам се определио за 2. и мислим да је текст бриљантан.
      Ти и ја смо у ОВОМ случају ИМАЛИ избор.

    • Jok be doktore, ja nisam opredeljen.
      Moj komentar je bio samo o kolumno-pisanju političara u vreme izbora…

      hoću reći u vreme izbora pun mi je kufer tekstova u kojima zmija žabu uverava da joj ona misli bolje od rode.

    • Medo, izvinite, a jel smemo bar komentare da pisemo?
      Da li bi bilo idealno da svi cutimo, mrstimo se i delujemo pametno ko pravi politicari, sa crvenom kravatom na zute strafte?

    • Doktore, doktore,

      U vreme kolere (izbora), kad politicari govore ono sta moraju, da li je i to umetnost pisanja i sloboda govora?

      Kolumna i kampanja se pise razlicito, ja ih tako i dozivljavam cak i da potonja govori o pravim stvarima. Mozda gresim.

  4. BRAVO BANE! ODLIČNO!

  5. U planu je kolektivno pokajanje BIVŠIH ČLANOVA DS. Duhovno se pripremite – Bane pozvan si !

  6. Tekst nije los.. poenta mu je daleko jaca nego stil.. al za stil ne marim u ova cadjava vremena..

    Kod „izbora“ je jos od Sokrata i sofista vecito pitanje DOBROG izbora.. kazu stari da za dobar izbor je potrebno znanje i iskustvo.. ono sto me brine kod nase nacije nije nedostatak iskustva jer ga imamo za izvoz.. vec nedostatak znanja.. Jedan primer, koji mi stalno iznova dolazi u neverici je da mi ni dan danas ..odnosno velika vecina gradjana ove zemlje i Nisa nije naucila lekciju Ex-Yu.. i njenu pogubnost po tkivo ove nacije..
    Drugi primer je cinjenica da Nis, grad od 300 000 dusa nema moderni fakultet politickih nauka.. kako neko ocekuje kvalitetne ljude u lokalnoj vlasti bez vrhunske visokospecijalizovane skole koja bi formirala buduce lidere?Fakultet u Bg su reciklirani marksisti koji nista ne mogu da ponude buducim politicarima.. uvek je nada da ako ne mozes gomilu da edukujes onda bar elita politicka bi trebalo da ima adekvatno obrazovanje upravo zbog kvaliteta „IZBORA“

  7. @redakcija
    vasi kolumnisti drze se kritike drustva koje bi uvek bilo bolje da je njihova stranka na vlasti. Biografije im pocinju sa „clan necega“. Aman. Ali i to je lepo, jer da nema JV, oni nigde ne bi ni mogli da objavljuju svoje radove, tako da, na neki nacin, pretstavljate kolekcionara partokratske literature. Da sacuvate ovu „bastinu“.
    O kartelu ciji je gospodin clan, mogu da kazem da je marginalan i izlaskom njihovog lidera iz jednog veceg kartela bori se za prevlast u getoima vecih gradova. Treba ga, kao i sve druge, zabraniti.

  8. Baneta znam iz prethodnog, SFRJ života. Piše odlično i prava je šteta što pored njegovog imena piše da je u nekoj stranci. Time učitavamo u njegov tekst značenja koja on nema. A tekst je parodija naše „slobode izbora“ u Srbiji koja je zapravo „okupirana“ beogradskom bahatošću. Ukidanje Radio Niša jedna je od njih. A što se tiče stila, ukusi su različiti, a o njima treba raspravljati, jer ćemo inače svi završiti u gomili bez ukusa ili još gore, hrpi nečega što gadno smrdi. Ako već ne možemo da budemo besmrtnici, hajde barem da živimo kao bezsmrdnici! Malo li je?

  9. Hvala svima koji su pročitali i komentarisali tekst.

  10. U današnje vreme je teško čuti neku pametnu reč na televiziji, pročitati neki lep i poučan članak u novinama. Ali, ovo je prelepo napisano, uživala sam čitajući.

  11. E moj Bačuška… U vremenu dok si sedeo u Vladi opštine Niš upozoravao sam Vas da je stvarnost crna,jer su nam uglovi njenog sagledavanja bili dijametralno suprotni i pokušavao da Vas ubedim da ti savetodavci, koje sada sa sarkazmom pominješ nemaju dobre namere. Uopšte nisam srećan što sam tada bio u pravu, jer sam i sam želeo da uspete u pokušaju da ovo društvo učinite boljim.

  12. Bane,svaka cast 😀

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.