O slobodi izbora koja je apsolutna

Glava prva

Slika prva
- Februar dvanaeste. Zaledilo. U stvari zaleđeno već danima. Ponedeljak. Onaj kad đaci nisu išli u školu.

Slika druga
- Televizor uključen tek onako. To ne gledam. Samo prisluškujem dok radim nešto drugo, uzgred, kao radio nekad što se slušao.

Slika treća
- Pričaju o hladnoći. Onda spominju Niš. Tu malo obratim pažnju. Sad već slušam. Na pola uha, makar.

Slika poslednja
- Fina teta sa nacionalne frekvence najavljuje reportažu o beskućnicima, odnosno o "ljudima koji su izabrali takav život". Da, to je rekla. Morate mi verovati na reč. Ljudi koji su izabrali da budu beskućnici!

Glava druga

Odjednom mi je sve jasno. Sada sam siguran da postoji prolaz u paralelne svetove, svetove u kojima je sve isto sem logičkog sistema. I bolje od toga. Pronašao sam prolaz. Shvatio sam kako se iz ovog sveta može u druge. Postoji kod. Šifra. Kad se ona izgovori prelazim iz sveta opterećenog rvanjem između nužnosti i slobode u svet čiste slobode. Sve postaje stvar izbora. Preda mnom pucaju novi vidici i beskonačne moći. Šifra je: ljudi biraju da budu beskućnici.

Pokušajte i Vi. Izgovorite šifru. Slobodno. Ja sam prošao kroz prolaz. Čudesno je. Ništa nije kao juče. Ja sad razumem ovaj svet.

Glava treća

Prosto je. Neki izaberu da budu beskućnici, a neki opet i ne. Neki samo pokušavaju. Obično prvo izaberu da budu nezaposleni. Ne svi. Fina teta sa nacionalne frekvence, na primer, suprotno tome izabrala je da prima platu na Tijanićevoj televiziji. Ovaj je slično njoj izabrao da gospodari državnom televizijom. Izabrao je i da među Beograđanima izabere izabrane urednike, čiji je izbor bio da budu zaposleni u državnoj firmi u koju će naprimati još Beograđančića sličnih sklonosti. I, još finih teta, naravno. Skoro svi Beograđani su sa ovim ili onim obrazloženjem izabrali da budu zaposleni.

Popularnost ideje zaposlenja idući od Beograda na jug i na istok naglo opada. Ranije su i tu ljudi radili za platu, ali to više nije trend. Sada biraju da budu nezaposleni. To ranije se zvalo socijalizam. Taj nije bio dobar. To smo izabrali da promenimo zato što u socijalizmu nije bilo posla za sve, a jedared ni kafe nije bilo u prodavnicama. Izabrali smo kapitalizam. I drugi su izabrali kapitalizam. Amerikanci su izabrali kapitalizam takođe. Oni drže skoro sav svetski kapital i zato mnogo vole kapitalizam. I Kinezi su izabrali da vole kapitalizam. Oni imaju najviše radne snage. Imaju više radne snage nego što svetu treba. Kinezi su izabrali da spavaju u fabrikama i da rade 16 sati dnevno. Kinezi su izabrali da rade za pare za koje ovde ni burek ne može da se kupi. Svetskom kapitalu se to svidelo i taj je izabrao da se sav preseli u Kinu. Tako su svetski kapital i kineska vlast izabrali da od Kine naprave svetsku fabriku.

Mi smo izabrali da u kapitalizam uđemo bez kapitala i bez fabrika. Izabrali smo da oni što su bili radnici sad budu nezaposleni. Potom su i sami radnici odlučili da budu nezaposleni. Doduše neki su izabrali da se na neko vreme zaposle i da dok su još mladi primaju platu kod privatnika. Oni će tek kasnije, kad oforme porodicu, izabrati da ostanu bez posla. O tome je izabrao da se stara izvesni ekonomista Cvetković kome se desilo da ga je Tadić iznenada izabrao za mandatara Vlade u državi koju je izabrao da joj bude predsednik. Pomenuti Cvetković je izabrao da uredi radno zakonodavstvo tako da bude stimulativno za potencijalne investitore, što će otkloniti sve zakonske teškoće na koje bi mogli da naiđu radnici zaposleni u privatnom sektoru kada najkasnije do svoje trideset i pete odluče da ostanu bez posla, kao i da ga potom više nikad ne pronađu.

Ti isti će zatim izabrati da padnu u dugove a onda i da više nikad iz njih ne izađu. Ni tu neće biti napušteni od svoje države. Ova će im, vođena mudrošćušto preliva iz taze prevedenih brošura liferovanih od strane MMF, IRI i sličnih prosvetitelja, obezbediti progon po najvišim evropskim standardima.

Nedavno im je obezbeđena mogućnost da kao dužnici budu proganjani od strane privatnih agencija za uterivanje dugova. U ovom progonu ni država neće ostati po strani. Njen će posao biti da štiti progonitelje. Sve je već promišljeno, odvagano i odlučeno. Oni što su izabrali da primaju platu u Narodnoj Skupštini, izglasali. U toku je obuka budućih goniča u beskućništvo. Evropa ne treba da brine. Polako ali sigurno gradimo beskućništvo po najvišim, ne evropskim, nego američkim standardima.

Glava poslednja

Kreće reportaža na TV. Beskućnici. Čini se da je to neki bezbrižni svet. Ko zna? Možda je i tako? Za jednoga kažu da je najpopularniji niški beskućnik. Ime nisam zapamtio. Najpopularniji među mnogim popularnim, valjda.

E ovde već  imam jednu primedbu. Kako da znamo da je to tačno. Za pomenutog lauerata ja do ove reportaže nisam čuo, a koliko znam nikakvo istraživanje popularnosti beskućnika nije rađeno. Ovo dakle može da bude paušalno.  To bi trebalo da se radi ozbiljnije.

Ovako. Najpre treba dati uglednim agencijama za sondažu javnog mnjenja zadatak da redovno prate popularnost beskućnika. Zatim treba ustanoviti priznanja kao što su beskućnik godine, beskućnik meseca, beskućnik dana itd. Na kraju treba odrediti ko je među mnogim zaslužnima najzaslužniji za procvat beskućništva, te mu poveriti da svečano uruči povelju.

Moj je predlog da plaketu Beskućnik godine svečano treba da uruči onaj ekonomista Cvetković. Može on, a i ne mora. Otvorena je to tema. Svaka sugestija je dobrodošla.